Aktuelna učesnica rijaliti programa “Zadruga 7 – elite” Teodora Balzak u razgovoru sa Markom Janjuševićem Janjušem otkrila je nepoznate detalje iz privatnog života.
– Ti si djevojka koja je odrasla bez roditelja. Kako se sve to desilo i zašto si sa bakom odrasla – pitao je bivši košarkaš.
– Da, moji su se davno razveli. Očeva majka je žrtvovala sve da bi nas odgajila i kada je bilo riječ o tome šta da se radi, ona se odvojila od dede da bi nas odgajila. Bila sam jako mala, ne sjećam se mojih roditelja iz detinjstva. Moja majka je imala jako turbulentan život, nije bila tu, mijenjala je zemlje, živjela je u intostranstvu i nju sam stalno čekala da dođe odnekle. Moj tata je plaćao stan u kom smo živjeli, jer moja baka sa tada 50 eura penzije nije moglo. Nije nikakva patetika, ja sam se tada izgradila…Tada kada sam bila dijete, znala sam šta me je boljelo, šta mi je falilo i šta mi se nije ispunilo. Nikada nisam trpjela autoritet, baka nam je pružila ljubav. Ja sam od malena bila buntovnik, iskompleksirana i ljuta zašto djeca sve imaju, možda i ne zaslužuju, a ja nemam. Ja sam od malih nogu se prepustila ulici – odgovorila je Balzaklova.
– Koliko si imala godina kada si krenula u samostalni život – pitao je Janjuš.
– Iskreno da ti kažem, jako rano. Ja sam u petom razredu počela da radim. Na Zemunskom keju sam bacala neku djecu na tramboline, to je bio sezonski posao… Htjela sam da živim film i iz čistog kompleksa sam to radila, svima sam plaćala. Kupovala sam ljude, htjela sam poštovanje i da budem najvoljenija i najpoštovanija – rekla je Teodora.
– U kom trenutku upoznaješ roditelje i da li si dobila objašnjenje zašto si detinjstvo provela bez njih – pitao je Janjuš.
– Oca sam viđala povremeno. On je dolazio, ne tako često, plaćao je račune i sve što je baki trebalo, bio je normalan radnik sa prosječnom platom, kupovao je poklone, koliko je mogao, toliko je dao. Bio je jako povrijeđen rastankom, a nabijali su mi da sam ista ona, pa su mi nabili povezanost da jedva čekam da dođe. Svi kažu da sam ista ona…Kasnije se malo iskomplikovalo, ona je došla iz inostranstva, taman smo uspostavile kontakt, rekla mi je ovako: “Idem dva dana na Kosovo, evo ti pare da imaš za ta dva dana”, osnovna škola je bila, imala sam ja mislim 17 godina. Prvi udarac životni da je drugi dan nje nema, treći, četvrti, ja nedjelju dana nemam pare i ona mi se ne javlja, u stanu sam, nema nikoga. Ja se nekako dočepam te njene drugarice, zovem je i kao da se vidimo, ja kažem: “Zvaću policiju”. Našle smo se u bloku 63 u prolazu nekih zgrada, mislila sam da je došla sama, ali nije. Došla je sa tri tipa koje nisam vidjela. Napala sam je, počela sam da plačem. Oni su izašli, nešto se tu desilo i to nikada neću da zaboravim. Nisu to bili policajci, rekli su mi: “Ne može ona, ona je u zatvoru”. Tada su me napali i fizički, a zamisli ironiju, osuđena je na četiri godine, a ja sam isto osuđena na toliko – pričala je Teodora.
– Je l’ se zna zašto je završila u zatvoru – pitao je Janjuš.
– Zna, nekakva trgovina, međunarodna. Odrasla je sa tim likovima devedesetih… – otkrila je Teodora.
– Imam osjećaj da je tvoja majka varala tvog oca – rekao je Janjuš.
– Jeste, ostavila ga je zbog drugog muškarca… Ja sam tada osjetila da je ona tamo, da ću sama da se borim protiv svih. Osilila sam se tada, zarađivala sam mnogo velike pare. Tada sam saznala da sam talentovana za pisanje, uzimam papir i ruka kreće sama. Pjesma o njoj i od tada nisam prestala da pišem. U najvećim lomovima ja sam pisala najjače pjesme i tekstove… – pričala je Teodora.
mondo
BONUS VIDEO:
hypebih.ba
