Zoran Kalezić pred smrt otkrio
Arkan me je pozvao da me vidi, meni su se tresle cipele
Treba da je sram gospođu Ražnatović što je to rekla
Zoran Kalezić otkrio je da je bio blizak sa Željkom Ražnatovićem Arkanom i sa Cecom. Kada je Arkan ubijen, Kalezić je sa Željkovom bivšom ženom Natalijom otišao kod Cece da izjavi saučešće.
Evo zbog čega je pljuvao Cecu u medijima:
-Imao sam neki problem sa Minimaxom, Mića je bio dobrica i ponekad je možda pretjerivao u šali. Sjećam se Slavko Perović, moj kolega, bio je predsjednik skupštine mog udruženja koje sam vodio šest i po godina u tri mandata.
Mića je nešto ružno rekao i donijeli smo odluku da se ne ide kod njega u emisiju. Zato što je on tu nešto uradio što je strašno, po meni nije tako strašno. Ništa nije tako strašno, ali dobro, tako je donijeta odluka skupštine i šta ću ja sad. Nisam nevaspitan da ne poštujem skupštinu, odluka je za mene bila svetinja. Ceca je došla, sjećam se, kod Miće u njegovu emisiju. Ona, koja je tada stvarno mogla da bude vrlo komotna u interpretiranju onoga što osjeća.
Baš je bila onako zaštićena u to vrijeme, a ja nisam imao strah ni od koga od njih, nikakav strah nisam imao. Mića je takav, da bi dao sebi malo na važnosti, kaže šta će vaš predsjednik da kaže i vaše udruženje kada ste donijeli odluku da ne dolazite kod mene? Ona je tada rekla onako nonšalatno, ne misleći vjerovatno zlo “Ne znam, ja sam došla da promovišem svoj CD”. Mene je to toliko zaboljelo, na nesreću sam to gledao i uvijek sam svjedok nečega što proizvede nešto ružno u meni poslije.
Sad ti je kraj
Bio sam kod kuće, leškario i gledao tu emisiju. Kažem zaboga. Sjećam se da sam je u udruženje primio kao mladu djevojku koja je i napravila karijeru i postala dobar pjevač, to moramo da kažemo. Volim da je slušam kako pjeva sa tim njenim promuklim glasom. Šta je nju nateralo da to kaže? Ja bi na njenom mjestu rekao “Ma nemojte to da me pitate o tome, došla sam nekim drugim poslom”.
Ona je bila malo bahata u tom trenutku, imala je leđa… Možda nije ni željela to, nego tako, nije razmišljala. A trebalo je da razmisli malo o tome… Konferencija za štampu, ovi moji čuli, jedva je dočekali na nož. Tada sam rekao “Treba da je sram gospođu Ražnatović što tako govori o svom udruženju”. Pokojni Darko Ašanin me budi u 4 ujutru, donosili novine rano i tako kaže, “E sad si ga završio, ugasio si ga sad, sad ti je kraj”.
Kažem “Šta ti je o čemu pričaš?”, a on meni “Vidi naslov kakav je u novinama, e sad si sebi potpisao smrtnu kaznu”. Dva mjeseca sam izbegavao da se sretnem sa Arkanom. Bilo je neko Vranjansko veče u hotelu Jugoslavila, a Arkan je tamo držao kazino. Dolazi jedan dečko i kaže “Gospodine Kaleziću komandant vas zove na kafu”. Kažem ja njemu “Nisam služio vojsku, nemam komandanta, totalno sam u drugom filmu”. Kaže Gospodin Ražnatović vas zove, kapetan, ne znam kako ga nazvao, komandant.
Za tvog predsjednika najlepše odijelo, cipele, košulja
Malo je bilo treskanja cipela, iskreno da kažem. Možemo mi da pričamo sada šta hoćemo, tad sam se prvi put osetio neprijatno kada se njegovo ime spomene, nikada do tada. Normalno da ću da odem, ponos mi ne dozvoljava da budem kukavica. Na kraju šta je tu je, ako me traži, traži me. Mogao me je uvijek naći. Možemo mi da pričamo sada šta hoćemo, ali neko se stidi da priča o tome, ja mogu da kažem!
Silazim onim kružnim stepenicama a tu su bili butici koje je Ceca držala i on me čeka napolju “Pa gdje si ti viteže moj nema te dugo” i zagrlimo se. “Što tebe nema uopšte”, pita me. “Pa da ti kažem pošteno ne volim da lažem, nije mi bilo prijatno…” Pita me on “Zašto ti nije bilo prijatno, ti si potpuno u pravu, ti kao predsjednik, ja te zato volim što se boriš za tu našu muziku, nemoj da dozvoliš da ta ništavlia… ja sam uz tebe, treba da sačuvaš našu muziku”.
Kaže on Ceci “Za tvog predsjednika najlepše odijelo, cipele, košulja”. To je istinita priča, neka dođe i do Cece i ona to zna. To odijelo je svjedok nekog trenutka! Dobio sam ga od nje na poklon tada i dan danas čuvam to odijelo, ali nikada u životu neću o tome pričati da bi sebi pravio rejting, nego da ne bi bio nekakva gnjida estradna, da se stidim nečega što je istina.
Sve što je istina ja ću da je izgovorim sa zadovoljstvom. Ne bi li razbio taj strah mojih kolega da shvate da su umjetnici svog naroda i treba da pričaju malo u ime tog naroda koji nema priliku da to kaže – ispričao je Zoran Kalezić.
