ZEJNA TRPELA VRŠNJAČKO NASILJE: Šikanirali me jer sam Romkinja

Zejna Murkić s pesmom “Rumba” mnogima je bila favorit na Pesmi za Evroviziju. Podrška joj je stigla sa svih strana, i od brojnih kolega, zbog čega je prezadovoljna. Sad je očekuju novi projekti, te ne oseća žal što neće biti predstavnik Srbije na Evrosongu.

Zejna je već godinama na muzičkoj sceni, ali sad je doživela najveći uspeh. U životu joj dosad nije bilo nimalo lako. Tokom odrastanja se suočavala s vršnjačkim nasiljem jer je Romkinja, a danas je samohrana majka, koja sve čini kako bi usrećila svoje dete.

U intervjuu za Kurir ona priča o nedavno završenom festivalu, daljim planovima, ćerki, ali i o vršnjačkom nasilju koje je doživela tokom školovanja.

Na festivalu Pesma za Evroviziju važila si za favorita, ali ipak nisi pobedila. Jesi li razočarana plasmanom?

– Bila sam pomalo razočarana te večeri, što je i normalna reakcija posle onolikog truda koji sam u sve to uložila. Čim sam došla kući, shvatila sam da su ljudi odlično odreagovali na moju pesmu i tada sam osetila veliku pobedu. Rezultat kao rezultat je manje bitan, sad posle svega mogu reći da sam jako zadovoljna.

Kako ti se čini pobednik Luk Blek?

– Drugačiji je, pesma je dobra i verujem da će naći put do evrovizijske publike.

Podržalo te je dosta kolega, javno su te pohvalile Jelena Karleuša i Milica Todorović. Koliko ti to znači?

– To je pravo priznanje. Ljudi koji su u poslu sam vrh videli su u meni potencijal i odali mi priznanje, koje mi mnogo znači. To je za mene velika pobeda.

Karleuša te je nazvala moralnom pobednicom i pohvalila te što se boriš za prava Roma.

– U toku takmičenja, dok smo sedeli u bekstejdžu, bilo je nekoliko komentara na Tviteru povodom moje etničke pripadnosti i ja sam na to odgovorila. Želela sam da im napišem kroz šta sam prolazila dok sam bila mala. Zaista sam imala problem s tim. U prvom razredu se niko nije družio sa mnom jer sam Romkinja. I učitelj je bio neprijatan prema meni i zato sam promenila školu. Pojavili su se ljudi koji su komentarisali to što sam Romkinja, a ovo je bila dobra prilika da uradim nešto dobro za sve one koji nemaju priliku da dignu svoj glas. Pokrenula sam tu temu samo zbog Tviter komentara i uvreda.

Šta si doživljavala u školi?

– Imala sam loš period u prvom razredu osnovne škole. Bilo je toga i kasnije, negde do petog razreda, ali manje. Tada sam se usudila da se suprotstavim. Bila sam odličan đak, solista u horu, i nekako je to otišlo u stranu. Sve više su u meni videli kvalitet, kroz moje pevanje i harizmu ostavili su po strani to što sam Romkinja. Videli su moju pozitivnu stranu. Ali da sam prolazila kroz razne situacije, jesam. I u našem poslu postoji ta predrasuda, koliko god da se to ne pokazuje, ali svi mi koji ne pripadamo većini moramo trostruko više da se trudimo i da pokažemo da vredimo. To je problem koji je postojao i koji će, nažalost, i dalje postojati.

Sa čim si se sve suočavala kao dete?

– Tokom prvog polugodišta prvog razreda niko nije hteo da se druži sa mnom. Na odmorima sam sedela sama, bukvalno sama. Tek s prelaskom u drugu školu se situacija promenila. Imala sam dobru učiteljicu, a sela sam u klupi s mojom prvom i današnjom drugaricom Jasnom. Tek tada sam postala prihvaćena i počela sam uživam u đačkim danima. Tokom puberteta sam takođe bila suočena s neprijatnim situacijama, bilo je ponekad prozivki, a svi znamo kako tinejdžeri znaju da budu surovi. Nama treba bolja edukacija. Decu treba da učimo, a starije da podsećamo na toleranciju, različitost i na bogatstvo koju svaka kultura nosi.

Ti si samohrana majka, koliko ti je teško i imaš li nečiju pomoć?

– Jesam, imam ćerku od sedam godina, predivna je, dobra devojčica, vaspitana, dobra učenica. Jako sam srećna. Ništa nam nije teško, ja sama vodim računa o svemu, sama zarađujem, živimo od toga i ničija pomoć nam ne treba. Imam za šta da se borim i to rado radim. Sve stižem, borac sam i ne odustajem.

Imate li kontakt s njenim ocem?

– Mi smo sudski sve rešili, ja imam starateljstvo. Njih dvoje se mnogo vole, ona ide kod tate, on učestvuje u njenom odrastanju, ali ništa više od toga. Moja ćerka odlučuje koliko želi da se viđa sa svojim ocem, ja se tu ne mešam. Ona je pametno dete koje zna šta želi i kako treba da radi. Ja sam tu da je podržim, ali i njemu da pomognem u vezi s njom.

Koji su ti dalji planovi?

– Pravimo jedan projekat van Srbije, uskoro ću reći nešto više o tome.

BONUS VIDEO:

hypebih.ba / kurir.rs