Stari Grci su ovaj praznik zvali Panurgy. Igrali bi zabavne ritualne igre u čast boga Pana – zaštitnika stada, šuma, polja i njihove plodnosti. Prema drevnom mitu, Pan je bio veseli momak, koji je obožavao da provodi vreme u šumi svirajući flautu i pokušavajući da zavede
lokalne nimfe svojim velikim… kopitama.
Što se tiče modernijih korena ovog praznika, postoje mnoge legende povezane sa imenom Svetog Valentina, navodi Brain Berries. Za Svetog Valentina najpopularnija je priča o hrišćanskom propovedniku koji je 269. godine venčao rimske legionare sa njihovim voljenim ženama uprkos tome što je bilo zabranjeno i kažnjivo smrću. Naime, kako bi sačuvao vojni moral, car je proglasio zakon sa kojim zabranjuje legionarima da se venčaju jer je verovao da će oženjeni muškarac pre razmišljati o svojoj ženi i porodici, nego o carstvu i borbi.
Sveti Valentin je razumeo nevolju ratnika i pokušavao je da im pomogne na sve moguće načine. Mirio je posvađane, pisao ljubavna pisma umesto njih, darivao cveće mladim ženama i sprovodio tajna venčanja za vojnike. Kada je Klaudije II saznao za to, naredio je da sveštenik zatvori i ubrzo zatim pogubi.
Prema legendi, dok je Valentin još bio u svojoj ćeliji, slepa ćerka od zatvorskog čuvara se zaljubila u njega. Ali Valentin, koji je dao zavet na celibat, nije mogao da joj uzvrati osećanja. Ipak, pre pogubljenja, 13. februara, napisao joj je dirljivo pismo, u kome je priznao svoja
istinska osećanja. Devojka je primila pismo tek nakon pogubljenja, i ako je verovati legendi, reči ljubavi koje su joj čitali drugi dovele su do izlečenja njene slepoće. Tako je nastala tradicija pisanja ljubavnih pisama baš na 14. februar.
BONUS VIDEO:
hypebih.ba
