Švedski parlament je odobrio ustavni amandman kojim bi se strana špijunaža i otkrivanje tajnih informacija tretirali kao krivična dela, a ograničava i izveštavanje štampe o određenim temama.
Novinari i uzbunjivači mogli bi da budu krivično gonjeni zbog odavanja tajnih informacija koje bi mogle da naruše odnose Švedske sa drugim zemljama ili međunarodnim organizacijama, prenosi nacionalni televizijski emiter SVT.
Bivša švedska premijerka i lider Socijaldemokratske stranke Magdalena Anderson izjavila je da podržava amandman rekavši: “To je praznina koju imamo u našem zakonodavstvu i koju moramo da zatvorimo. Reč je o nacionalnoj bezbednosti.”
Viši predavač ustavnog prava na Univerzitetu u Upsali Mihael Rutsi, koji je radio na ovom zakonu, tvrdi da je malo verovatno da će novinari biti krivično gonjeni. Napomenuo je da postoje zakoni o objavljivanju tajnih informacija i da se oni retko primenjuju na medije.
Međutim, stručnjak za slobodu govora Nils Funke upozorio je da promene slobode izražavanja i slobode štampe treba da budu proporcionalne.
“Ne bi trebalo da uvodite odredbu koja se odnosi veoma široko, već se samo treba pozabaviti sa problemom koji ste identifikovali i dokumentovali”, smatra Nils Funke.
Ustavni amandman je usvojen u trenutku kada se Švedska suočava sa jednim od najvećih slučajeva špijunaže u novijoj istoriji.
Naime, dva brata iranskog porekla optužena su za špijuniranje i predaju tajnih informacija ruskoj vojnoj obaveštajnoj službi GRU.
Stariji brat je radio u švedskoj bezbednosnoj policiji (Sapo), Švedskoj vojnoj i obaveštajnoj službi i Kancelariji za specijalne nabavke (KDI) – tajnoj obaveštajnoj službi koja regrutuje špijune iz drugih zemalja.
Mlađi brat je navodno imao kontakt sa ruskim obaveštajnim službama i optužen je za plaćanje za date informacije.
RT
