Niko nikada neće zaboraviti koliko je Miha bio hrabar u svojoj borbi, sa koliko snage, volje i pozitivizma se uhvatio u koštac sa bolešću, koju je jednom pobedio.
Niko neće zaboraviti da nijednog momenta nije klonuo, te da je zahvaljujući podršci porodice prigrlio sve promene i izazove sa lakoćom.
Život je fantastična stvar, pogotovo kada prolazite kroz nešto kroz šta sam ja prolazio. Onda uživate u svakom momentu, u svakom detalju. Praktično sam rođen dva puta. Prvo u februaru 1969. godine, a onda 50 godina kasnije. Videti jakog čoveka da plače je posebna stvar, sa bolešću sam naučio da iznosim svoje emocije, naučio sam da plačem i nije me sramota toga. Nikoga ne bi trebalo sramota da bude. Pre toga, sve sam držao u sebi, onda sam shvatio da je plakanje dobra stvar, kao i pokazivanje ljubavi prema ljudima – govorio je nakon prvog talasa hemioterapije i znatnog oporavka Mihajlović, a zatim ukazao na nešto što je tada tumačio na jedan način, a danas može da se sagledava na potpuno drugi.
– Nikada nisam izgubio nadu, ali sanjati svoju sahranu, nekoliko puta, je veoma čudno. Sve sam to povezao sa svojom željom za borbom. Hranio sam svoju hrabrost. Naravno, doktori su imali veliku ulogu u svemu tome jer bez toga bih bio hrabar ali ne bih uspeo – kazao je pokojni Miha, koji je svojim primerom i drugim ljudima davao snagu da se bore i ne misle negativno.
Mnogo je onih kojima je čuveni trener pomogao, direktno ili indirektno stoga se veruje da će sahrana Siniše Mihajlovića okupiti veliki broj ljudi, prijatelja sportiste, kojima se on davao celim svojim bićem kao što je to činio na terenu a posle i na trenerskoj klupi.
Espreso
