Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dekret kojim se zabranjuju isporuke ruske nafte državama koje se uvele ograničenje cene za njenu naftu i naftne derivate. Dekret stupa na snagu od 1. februarai trajaće do 1. jula naredne godine, a datum zabrane isporuke derivata odrediće ruska vlada.
U dokumentu se navodi da se zabranjuju isporuke ako je u ugovorima direktno ili indirektno precizirano ograničenje cene. Uredba je predstavljena kao direktan odgovor na „postupke SAD i stranih država i međunarodnih organizacija koje su im se pridružile, a koji su neprijateljski i u suprotnosti sa međunarodnim pravom”. Kako se navodi, Putin može da da posebnu dozvolu za isporuke bez obzira na ograničenje cene.
Ograničenje cene ruske nafte od 60 dolara po barelu o kojem su se dogovorile EU, G7 i Australija stupilo je na snagu 5. decembra, kao i embargo na uvoz ruske nafte u EU, uz nekoliko izuzetaka. Odluka o ograničenju cene omogućava da se ona prodaje trećim zemljama uz korišćenje tankera zemalja G7 i EU, njihovih osiguravajućih firmi i kreditnih institucija, ali samo ako se prodaje ispod cene od 60 dolara po barelu. Ova odluka ima za cilj da smanji prihode Rusije i podrije vojne napore Moskve u Ukrajini.
Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta, smatra da je ovo samo obostrana politička igra Evrope i Rusije, te da većih poremećaja tržišta neće biti.
Evropa od jula prošle godine uvozi malo ruske nafte baš zbog neizvesnosti, pa ova odluka ne bi trebalo da utiče na prodaju i cene. Naravno, imaće uticaja na one zemlje koje su planirale da se uslovno rečeno pridruže evropskim sankcijama – kaže Radosavljević za Alo!.
Kako dodaje, na svetskom tržištu ima dovoljno nafte i verovatno niko neće biti ugrožen.
– Mi kupujemo naftu na tržištu, jer ne možemo da je uvozimo preko naftovoda Janaf. Ova odluka ne bi trebalo preterano da utiče na cenu, u ovom trenutku ima dovoljno nafte na tržištu, stagnira na 82-83 dolara, a projekcije su za prvi kvartal sledeće godine da će biti oko 83 dolara po barelu – kaže naš sagovornik.
Što se izvoza ruske nafte tiče, on smatra da je ona koja ne ide u Evropu otišla drugim zemljama, što dodatno objašnjava zašto neće biti poremećaja tržišta.
Doduše, kako kaže, mogući su veliki problemi s ruskim gasom ako dođe do ograničenja cene ovog energenta.
– Evropa pokušava da ograniči i cene gasa, usvojila je mehanizam ukoliko cena probije granicu koja je utvrđena. Neizvesnost unose promene temperature u Evropi, pošto je potrošnja gasa koji je u rezervama dovoljna da zadovolji tržište do aprila i u tom slučaju ne bi trebalo da bude nekih poremećaja. Ali, ako naiđe hladan talas kao ovaj u SAD, to može da promeni sliku, jer je Rusija i dalje značajan snabdevač Evrope. Čak i pored rasta uvoza LNG, iz Rusije konstantno dolazi oko 10 odsto takvog gasa. Turski tok dovlači 1,5 do 1,6 milijardi kubnih metara mesečno, što je velika količina. Znatan je uvoz iz Rusije, a prekinuti su Severni tok i Jamal, pa količine nisu kao prošle godine, ali ako dođe do ograničenja cena, moglo bi doći do velikih problema u Evropi – smatra Radosavljevi,ć i dodaje da ćemo, ako ne dođe do znatnog pogoršanja vremena, proći lagodno zbog Turskog toka.
Izvor: Alo!
