Problem savremene porodice jeste taj što malo vremena provodimo zajedno. Prema riječima našeg čuvenog psihijatra dr Aleksandra Misojčića, živjeti jedni kraj drugih ne znači biti porodica. Voljeti nekog ne znači poznavati nekog. Život u porodici podrazumijeva mnogo kompromisa.
– Bojim se da je savremena porodica – porodica separatnog tipa. To znači da članovi porodice odvojeno žive na svoje načine, često se okupi i u pravom smilsu riječi skupi za stolom na godišnjim odmorima. I tad dođe do izražaja nešto što ne prepoznajemo u svakodnevnoj jurnjavi. Baš tada dođu do izražaja te neke stvari koje ne vidimo kod našeg partnera ili ne prepoznajemo kod naše djece. Tako da godišnji odmori jesu periodi života kada smo bliski, a svaka bliskost nosi rizik i da se malo razočaramo i da vidimo nešto što ne želimo da vidimo – navodi dr Misojčić.
Prema njegovom mišljenju, veliki je pritisak na godišnjim odmorima. Razgovarajući sa ljudima, kako kaže, vidi da oni dva mjeseca pred godišnji odmor samo trpe, gutaju, potiskuju u sebe, i nadaju se da će taj godišnji odmor biti mjesto gdje će “napuniti baterije”, a to stvara veliki pritisak.
– Ja mislim da u životu neke stvari ne treba previše željeti, niti od nekih stvari previše očekivati. Mi previše očekujemo od tog odmora i kada krenu dva pojednica sa imperativom da se odmore, onda se postavlja pitanje koliko taj imperativ da se odmore ostavlja prostora za fleksibilnost, adatibilnost, za razumijevanje, za tuđe potrebe, koje će nekad ići na uštrb toga da izađemo iz zone komfora – govori psihijatar Aleksandar i dodaje:
– Svađe ne treba katstrofizirati, nema funkcionalnog odnosa bez konflikta. Ja mislim da nije problem da li je bio konflikt, nego je probelm da li smo nešto naučili iz tog konflikta – ističe on.
Ljudi su skloni čestoj dramatizaciji „Jaoj, svađao sam se“. Pa, šta ako jeste. Stvari treba da se percipiraju ovako: Ako je mene ta svađa obogatila, ako sam ja promijenio to što u mom ponašanju iritira meni dragu osobu, ako sam ja naučio da to više ne radim, onda je možda taj konflikt put ka nečemu dobrom.
– Naravno da ja nisam sagovornik toga da se mi svađamo po cijeli dan, ali ne treba ni katastrofizirati svađe. Ja samo mislim da su besmisleni konflikti koji nisu suština različitosti između nas dvoje, koji nisu različiti prioriteti, različiti modaliteti godišnjih odmora, različite želje da se vaspitaju djeca na ovaj ili onaj način. Nego se svađamo radi neke sujete, ljubomore, borbe za moć u partnerskom sistemu, narcisoidne povrede, dokazivanja. To su besmisleni konflikti. Ali, ako nastane koflikt iz toga što mi različito vidimo neke stvari u životu i ako iz tog konflikta nekako naučimo i dogovorimo se šta ćemo sa tom različitošću da radimo – onda je taj konflikt i dobrodošao – kaže doktor Misojčić-
Kako preudprijediti konflikte?
– Razgovorom. Mi smo zaboravili da slušamo ljude. I kada nam neko nešto priča – mi odmah želimo da mu riješimo problem ili da mu objasnimo gdje griješi, a zapravo treba da imamo poziciju znatiželje. Moj prijatelj, moja supruga, moja druga osoba, dijete nam nešto reklo, požalilo se, ne znači da ga savjetujemo, ne znači da mu riješimo problem, ne znači da mu objansimo gdje griješi, već znači da ga čujemo, da ga shvatimo, da ga prigrlimo, da ga podržimo. Prevencija svađe jeste da razgovaramo na ovakav način – ističe on.
Ljubav je davanje
Zainteresovanost za druge ljude. Mnogi ljudi ne razumiju svoje partnere. Ne možemo da idemo sa nekim na odmor i da živimo sa nekim ukoliko ga ne poznajemo.
– Ako ja idem na odmor sa meni dragom osobom, ja bih zaista morao malo da se pozabavim šta ona voli na tom odmoru, da se pozabavim da joj to dam, morao bih malo da ne mjerim da li sam joj više dao nego što mi je uzvratila, morao bih malo da uradim nešto za nju tako što ću da izađem iz zone komfora, a da se osjećam lijepo. To je ljubav, a ljubav je davanje – objašnjava dr Aleksandar Misojčić.
Ljubav nije imaperativ da se ja sad moram sebično odmoriti, pa sad svako ko mi narušava zonu komfora je moj veliki ometač na godišnjem odmoru.
– Treba ljude razumjeti, sve su ovo ljudske stvari, umorni smo, potrošačko društvo nam nameće konstani rad, nemamo svakodnevni balans, nemamo vikend i onda sve strpamo u tih 15 dana mora. Tako da kada god primijetimo da previše čekamo godišnji odmor, po mom mišljenju, to je znak da nešto promijenimo u svakodnevnom životu. Prirodno je i normalno radovati se odmoru, ali ako dva mjeseca ranije odbrojavaš dane godišnjeg onda nešto ne valja u tvom svakodnevnom životu – kaže Misojčić.
Patrijarhalna porodica je umrežena porodica, a tradicionalni tip ljetovanja podrazumijeva da mi svi zajedno ljetujemo – mama, tata, dva dijeteta, labrador, po mogućstvu baba, deda da malo i pričuvaju kad zatreba.
– Međutim savremena porodica nema više kapacitet za to, ona se mijenja. Mi to možemo da volimo ili da ne volimo, da kritikujemo, sam nisam ljubitelj te tranformacije, ne zato što bih zaustavio vrijeme, već zato što mislim da prebrzo ide ka separtnom vidu porodice.
U separtnoj porodici ima tih primera da su neki lični planovi jednog člana porodice neminovno ispred porodičnog odmora i da je taj pojedinac u periodu mimo godišnjeg odmora izgradio način života iz kog je pitanje da li može uopšte da izađe i da li uopšte može da se podredi zajedničkom odmoru – upitno govori psihijatar Misojčić.
BONUS VIDEO:
hypebih.ba/direktno.rs
