Legendarni glumac Dragomir Bojanić Gidra je rođen 13. juna 1933. u Kragujevcu. Imao je veoma teško detinjstvo jer je tokom Drugog svetskog rata ostao siroče. Njegova majka Novka umrla je od tuberkuloze dok je Gidra bio jako mali, ali to nije bio kraj tragedije za porodicu Bojanić.
Otac Jovan je uhapšen posle Drugog svetskog rata. Gidra je nosio sendviče stražaru da bi ih ovaj odneo njegovom ocu. Kada se trećeg dana stražar pojavio u dedinom šinjelu, Gidra je shvatio da su mu ubili oca, oficira srpske vojske. Imao je nepunih deset godina. Streljali su ga 1943. godine tokom Drugog svetskog rata. I tako je Dragomir ostao potpuno sam i malo je falilo da njegov talenat ostane neprimećen pod pritiscima života.
Završio je srednju školu za preradu mesa, voća i povrća u rodnom gradu li “konzervatorijum”, kako je ovu obrazovnu ustanovu u šali nazivao i nakon mature se zaposlio u fabrici konzervi “Crvena zvezda”.
Legenda kaže da su njegove kolege iz Kragujevačkog narodnog pozorišta zajedničkim snagama sakupile novac koji je pomogao Gidri da ode u Beograd i upiše Akademiju. “Upao” je iz prve u klasi Raše Plaovića!
Filmsku karijeru je započeo epizodnom ulogom u filmu Žike Mitrovića “Ešalon doktora M.” iz 1955. godine.
Glavne i veće sporedne uloge igrao je u više od trideset domaćih filmova, a snimao je i u Italiji. Pod pseudonimom Entoni Gidra (Anthony Ghidra), Dragomir Bojanić se šezdesetih godina pojavio u 10 vesterna, a za ulogu u filmu “Balada o revolverašu” (1967) režisera A. Kaltabijana dobio je i nagradu.
Ipak, najveću popularnost ipak je stekao ulogom Žike Pavlovića, koju je igrao od 1978. do 1992. godine u serijalu “Žikina dinastija”.
“Snimio bih do danas 20 Žikinih dinastija. Međutim, Gidru ne može niko da zameni”, rekao je nedavno Zoran Čalić, autor Žikine dinastije.
Na studijima glume, na svojoj klasi upoznao je dve godine stariju koleginicu Ljiljanu Kontić, s kojom je od tada bio u vezi. Venčali su se 1966. godine, a četiri godine kasnije dobili su i ćerku Jelenu. Ljiljana i Gidra često su imali nesuglasice, ali su se na kraju uvek vraćali jedno drugom.
“Nisam verovao da mogu biti tako upecan. Kada sam bio mladić, nisam mogao ni da pretpostavim da ću jednog dana biti toliko vezan za porodicu”, govorio je umetnik.
Dragomira Bojanića Gidru kolege i prijatelji pamte kao – ljudinu. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju.
