-Moje detinjstvo se ništa nije razlikovalo od drugih koji potiču iz tako malog mesta .Rođen sam na Ubu, tu sam počeo da igram fudbal. Moji drugovi koji su živeli tu, na Ubu, voleli su fudbal. Imao sam dovoljno vremena za igranje, dovoljno prostora da se igram. Škola, naravno, voleo sam da idem u školu, ali najviše da se igram. Želeo sam da igram fudbal i budem fudbaler. Tako je sve i počelo. Mogli ste iskoristite svaki mogući teren za bavljenje sportom. Tamo je postojao FK “Jedinstvo”, u kojem nije bilo kao danas ,pionirski fudbal, tako da sam igrao najviše napolju i kao takav posle sam došao u Zvezdu. Ub je malo mesto i nije bilo takmičenja kao sada. Moj dolazak u Beograd je učinio svoje da sam ceo život živeo od fudbala. – započeo je svoju ispovest za medije legendarni Dragan Džajić.
-Ja sam sa 16 godina došao u Zvezdu, igrao sam za podmladak. Bio je jedan međunarodni turnir u Svetozarevu koji su pratili ljudi iz rukovodstva.Dobro sam igrao, posle sam pozvan u prvi tim. Nisam verovao da ću moći tako mlad, ali te godine smo osvojili duplu krunu. Mi koji smo živeli u manjim mestima, nije bilo radijskih, televizijskih prenosa, sve sam saznavao iz štampe. Zvezdina publika uvek prihvati mlade igrače. Veoma sam se interesovao za Zvezdu. Znao sam sve Zvezdine igrače, sve igrače iz prve savezne lige. Sanjao sam da jednog dana zaigram za prvi tim Zvezde. Voleo sam Zvezdu više od svega. Tada je bilo jako dobrih igrača, igrao se fudbal na teritoriji cele bivše Jugoslavije, bilo je dobrih klubova, veliko interesovanje. Bilo mi je zadovoljstvo da igram u takvoj ligi. Najviše sam pomogao sam sebe, što sam bio talentovan i odgovarao svim zahtevima, sa 18 sam već igrao za reprezentaciju, u 20oj sam bio kapiten Zvezde i opravdao sve ono ulaganje u mene – govorio je Džajić.
Igrao sam 590 puta za Zvezdu, dao 287 golova. Kad igrate 590 puta teško je izdvojiti jednu utakmicu. Ono što je moj utisak sada to je ta liga koja je bila veoma jaka, pobede protiv “Hajduka”, “Partizana”, “Dinama”. To je sve ono što je ostalo u meni. Sećam se jednog primera. Kada smo igrali u finalu kupa Jugoslavije, kada smo igrali revanš u Beogradu, završila se 0-0, i pred kraj produžetaka sam dao gol. To mi je ostalo u lepom sećanju. Da ne izdvajam one derbi utakmice protiv ‘Partizana’. Gol koji sam dao u Firenci, protiv Engleza, polufinale kupa Evrope, dao sam gol dva-tri minuta pred kraj, to je gol koji me afirmisao, postao poznat van granica Jugoslavije. Bio sam pozvan u Rio de Ženeiru, da igram za tim sveta. To je jedno priznanje, lep osećaj, druženje sa svim igračima. To su bila lepa vremena, ja sam bio u društvu igrača koji su bili imena za mene u to vreme. Igrao sam i protiv Pela, koji je bio najbolji igrač na svetu, želeo sam i da ga vidim, svi su želeli da ga vide, upoznaju i igraju protiv njega. Voleo sam Srbiju, bez obzira što nismo imali toliki fokus na fudbalu, najviše zbog nedostatka medija. List “Sport” je birao najboljeg u tog godini, bio sam izabran ja. Bio sam 5-6 puta za najboljeg igrača Jugoslavije od 1966 do 1971. godine. Ponosan sam što sam bio igrač Crvene Zvezde i to smatram kao svoj najveći uspeh, te iza mog rada stoje evropska i svetska titula – govorio je Džajić.
Ja sam završio karijeru kao igrač koji je najviše puta igrao za reprezentaciju Jugoslavije, to mi je drag rekord. Nakon poslednje utakmice, davno sam pripremao sebe na kraj, da sve što treba da se desi, na što najbezbolniji način prebrodim. I od Zvezde, otišao sam mlad sa 32 godine, povukao sam se kad sam želeo, da ne bude da je mene neko oterao, prosto sam sam imao osećaj kada treba da odem, kad nisam mogao više – rekla je Zvezdina zvdezda.
U vreme kad sam ja igrao fudbal, igrač nije mogao da napusti zemlju pre 28 godine, žao mi je što igračku karijeru nisam završio u “Realu”, imao sam i poziv. Razočran sam u neke ljude koji su mi sve to na neki način pokvarili. Ostaje mi taj žal, iako sam igrao i u Francuskoj. Ostaje mi Zvezda, koja je za mene najveći klub. Najviše sam voleo da budem igrač. Bio sam direktor, predsednik kluba, sada sam počasni – govorio je Džajić.
To mi je jedno od velikih priznanja, nisam očekivao da će ta anketa da se pravim. Treba poštovati “Frans fudbals”, oni na izvanredan način prate fudbal i fudbalske karijere. Ako ste u 100 najboljih igrača na svetu i 10 najboljih levih krila, to je moje najveće prizanje. Sretan sam što sam se bavio fudbalom, pružio mi je mnogo, a i ja sam njemu na najbolji mogući način – zaključio je Džajić.
BONUS VIDEO:
hypebih.ba / pink.rs
