Ministar finansija Siniša Mali najavio je povećanje minimalca od 1. januara naredne godine za 14 posto, a verifikacija te odluke trebalo bi se desi 13. septembra na Socijalno ekonomskom savetu, do kada se očekuje da se zahtevi sindikalaca i poslodavaca usaglase sa mogućnostima države.
Nakon tog sastanka znaće se koliko će uvećanje zarade biti za blizu 350.000 radnika, koji sada primaju 35.000 dinara, odnosno da li su prihvaćeni uslovi države koje je predočila sindikalcima i poslodavcima. Ti uslovi, pored skoka minimalca za blizu 5.000, vezani su i za olakšice poslodavcima, kojima je država ponudila povećanje neoporezovanog dela zarade na 12 posto, odnosno sa 19.300 na 21.700 dinara.
Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa za kalendarsku godinu najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.
Od 2010. godine država je povećavala minimalac 9 puta. Na zahteve sindikata za povećanje najniže zagarantovane zarade u zemlji nije pristajala u 2014. i 2016. godini. U 2020. minimalac je povećan sa 27.000 dinara na 32.000. Godinu kasnije minimalna zarada je uvećana za 3.000 dinara, a sada su očekivanja i do 5.000. Minismalac inače najčešće primaju ljudi zaposleni kod privatnika.
Ministar Siniša Mali smatra da bi ovakvi uslovi išli i na ruku i poslodavcima i zaposlenima.
– Veoma nam je važno da povećamo plate i penzije iznad nivoa inflacije i ići ćemo na najmanje 14 odsto povećanje minimalne zarade od 1. januara sledeće godine. Da dođemo na nivo od otprilike 40.000 dinara, što je ogroman skok gledajući prilike. Poslodavci su upozorili na povećanje troškova za radnike, i zato smo rekli da će država preuzeti na sebe deo troškova povećanja minimalne zarade, smanjićemo neke doprinose kako bi rasteretili poslodavce – rekao je Mali, gostujući u Jutarnjem programu TV Pink.
Ovakvo rešenje je značajno bolja od postojećeg, ali čini se, po reakciji i sindikalaca i privrednika, oni su očekivali više.
– U četvrtak je održan kolegijum, koji je priprema za sastanak Socijalno-ekonomskog saveta, koji će biti održan 13. septembra. Tada ćemo znati sve detalje. Za sindikate je predlog povećanja od 14 posto neadekvatan jer smo mi tražili da povećanje ide dva puta odnosno da jedno bude sada u septembru i da važi do kraja godine jer su značajno uvećani troškovi života. Na taj način bi se primanja izjednačila sa minimalnom potrošačkom korpom. Nakon toga tražili smo da se u decembru pregovara o novoj minimalnoj ceni koja bi važila od januara 2023. godine. Ono što smo na kolegijumu čuli ne ide u tom pravcu – kažu u Samostalnom sindikatu Srbije.
Poslodavci su pak od sindikalaca čini se predlogom Vlade o povećanju neoporezovanog dela zarade za 12 posto nešto zadovoljniji, ali ne u potpunosti.
– Poslodavcima ide u korist povećanje neoporezovanog dela. Mi se nadamo da će biti prostora za još neko umanjenje doprinosa u 2023. godini i to nakon što se definiše budžet. Mislim da će tada biti uslova da se penziono ili zdravstveno osiguranje umanje za pola procenta. Ipak, to na sastanku 13. septembra ne može da se očekuje odnosno da će vlada izaći i sa tim predlogom već je realno da se o njemu razgovara tek u decembru – kaže Nebojiša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.
Izvor: alo.rs
