Nemačka kritikuje Ameriku zbog „astronomskih” cena gasa
Evropska unija ovih dana uviđa da svoj novi energetski oslonac u tečnom gasu iz Amerike i drugih prijateljskih zemalja stiče po paprenoj ceni.
I to u trenutku kad brojne članice unije za narednu zimu uveliko najavljuju drakonsku štednju i restrikcije struje, strepeći istovremeno od bespoštednog nadmetanja s azijskim potrošačima LNG-a oko nabavki tog energenta iduće godine. Sve to otkako je EU, od izbijanja sukoba u Ukrajini, ovog meseca dramatično oborila uvoz jeftinijeg ruskog gasa – sa 41 odsto sa sedam odsto.
„Sjedinjene Države su nas kontaktirale kad su cene nafte skočile, pa su nacionalne rezerve nafte u Evropi popunjene kao rezultat toga. Mislim da bi takva solidarnost bila dobra i za smanjenje cena gasa. Neke zemlje, čak i prijateljske, u pojedinim slučajevima postižu astronomske cene (gasa)”, ocenio je nemački vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habek uoči jučerašnjeg neformalnog samita EU u Pragu, povodom već mesecima najavljenog energetskog SOS-plana unije. Na istom tragu je i Mihael Blos, poslanik Evropskog parlamenta (iz redova nemačkih Zelenih), koji je juče plastično opisao novonastalu poziciju EU na globalnom tržištu energenata.
„Zamrzavanje uvoza ruskog gasa i strateško ratovanje ne smeju da oslabe EU. Kao saveznici trebalo bi jedni druge da podržavamo, umesto da beremo velike profite od Putinovog rata. SAD bi trebalo da nude LNG na nivou cena od lane”, ocenio je Blos.
U međuvremenu, Brisel, uprkos apelima članstva, izgleda da ne žuri da sastavi zajednički energetski SOS plan.
„Evropa mora hitno pre zime da preduzme akcije u vezi s cenom energenata. Teška zima dolazi za sve evropske zemlje i zbog toga moramo da delujemo odmah”, ocenio je poljski premijer Mateuš Moravjecki.
Kako god bilo, Brisel ovim povodom ima svoju satnicu. Naime, nakon jučerašnjeg samita u Pragu, gde je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel unapred najavio da neće biti odluke o SOS planu, iduće sedmice sledi naredni neformalni sastanak ministara energetike EU (10–11. oktobra), a zatim novi samit lidera EU (20–21. oktobra), s istom „energetskom temom”. Odluku očekujemo u sledećih nekoliko nedelja, lakonski je obnarodovao Mišel pred početak skupa u Pragu.
„Evropski lideri svađaju se oko rešenja za energetsku krizu”, bio je inače naslov Rojtersovog izveštaja sa sednice u Pragu. Zakazana je povodom ključne dileme: da li i kako ograničiti cene gasa u veleprodajnoj nabavci iz uvoza.
Tim povodom, članice EU razvrstale su se u niz formacija (predlog „petnaestorice” – o rampi cena svom ino-gasu, „četvorice” za uspostavljanje „dinamičnog cenovnog koridora”, tabora protivnika…) uz solo predlagača Mađarsku, koja smatra da nešto drugo treba da bude tema Evropljana u ovom trenutku, naime, promena politike sankcija Brisela protiv Rusije.
„Politika sankcija EU prema Rusiji mora da se promeni, pošto nije postignut očekivani efekat”, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban juče u Pragu. Razgovore u EU treba voditi o „težim temama”, predložio je Orban uoči debate o energetici.
„Da li će evropske zemlje imati gas i struju u narednim mesecima? Sankcije su dovele do drastičnog skoka cena energenata, koje je skoro nemoguće platiti. Rusija pritom uopšte nije pala na kolena, dok evropske ekonomije krvare na smrt”, izjavio je Orban.
U međuvremenu, Norveška –trenutno jedan od ključnih izvoznika gasa u EU – javno se izjasnila protiv inicijative Ursule fon der Lajen za privremeno uspostavljanje gornje granice cene gasa, dok Evropska komisija ne razvije svoj novi indeks cena.
„Takva mera (rampe ceni) pogoršala bi situaciju, doprinela bi povećanoj potrošnji i smanjenim isporukama”, upozorio je Terje Asland, ministar energetike Norveške.
Kako stvari stoje, izgleda da će novi snabdevači Evropske unije energentima postavljati nove uslove za saradnju.
Tanja Vujić
Izvor: Politika
