NA MORU SMO DOBILI SOBU POKOJNIKA, SVUDA OKO NAS BILE SU NJEGOVE SLIKE: Čudna priča Ane Štajdohar
Pevačica Ana Štajdohar na svom Instagram profilu podelila je jednu priču iz svog života i braka sa Nikolom Demonjom koja je oduševila njene pratioce. Ona se prisetila letovanja na kom su ona i njen suprug na moru dobili sobu čoveka koji je preminuo
Ona je kroz ovu priču želela da poruči kako u trenutku dok su bili mladi i sveže zaljubljeni ništa nije moglo da im pokvari sreću:
– Setila sam se jednog od letovanja sa Nikolom, pre sto godina, cirka. Ono vreme kada smo bili na početku veze i kada nista nije bilo važno osim da smo zajedno i da se nekako domognemo mora. Kakav alli nclusive, kakvih 5 zvezdica – piše na početku Ana iu dodaje:
– Elem, otišli smo u Crnu Goru jer je Nikola imao zakazane svirke sa jednim poznatim muzičarom koga neću imenovati. Računali smo na gomilu obećanih nastupa, samim tim na pozamašnu lovu. Realnost je bila nesto drugačija… Isprva smo smešteni u sobu u kojoj sam se probudila otekla i crvena kao cvekla, oči nisam mogla da otvorim, a od svraba sam želela da se roknem. Ispostaviće se da su neke mačke spavale na jastuku. Zatražismo drugi smeštaj.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Uspeli su da dobiju šta su hteli, međutim tu počinju novi problemi:
– Tražili-dobili. Srećni odlazimo u novu sobu u Herceg Novom. Spustamo stvari i odlazimo na plažu, jer koga briga za izgled sobe, i što nema klime, i što nas je dočekala neka vrlo tužna i ćutljiva žena, ljubav je pobeđivala sve. Nakon plaže i pice na parče sa majonezom i kečapom (da nas pošteno zasiti) vraćamo se u nase morsko gnezdo. Pocinjemo da primećujemo ambijent: soba je izgledala kao da je do juce bila nečija. Na sve strane slike nekog tipa: on kao dete, on u školi, on u vojsci, on na venčanju, on sa drugarima, njegov pisaći sto, njegove police sa knjigama, ikonice, krstići,kandila… Gde god da se osvrneš – ON. Pomalo nam je bilo sablasno. Nije baš da u žaru mladalačke ljubavi želiš da te posmatra nepoznato lice gde god da pogledaš.Da skratim priču, saznajemo ubrzo da smo u sobi pokojnika, a da je ćutljiva i tužna žena njegova majka. Njena crnina i raspoloženje postaju razumljivi. Ni ona, ni udovica nisu mogle da razumeju da nam tako nešto smeta, jer, eto, bili su tu pre nas još neki turisti, niko se nije žalio.
Međutim, Ana i Demonja su odlučili da ne ostanu u toj sobi:
– Vraćamo se glavom bez obzira u mačiju sobu koja najednom postaje fantastična. I jos da dodam da se mnoge od obećanih svirki nisu desile, pa smo sa uživanjem nastavili da jedemo one pice na parče, a kući smo se vratili sa jednim kolegom, njegovim raspalim, starim golfom punim đubreta. Drao se kao da idemo 300 na sat. I znate šta, bili smo sreći. Sve vam je stvar perspektive – zaključuje pevačica.
