Protiv N. S. (30) iz Mionice podnet optužni predlog zbog teglice sa jednim gramom cvetova konoplje, koju je kupio na trafici
Slučaj N. S. (30) iz Mionice protiv koga je podnet optužni predlog pošto je policija u njegovom rancu pronašla teglicu sa jednim gramom cvetova konoplje koju je kupio u trafici i za koju mu je izdat fiskalni račun, ne prestaje da interesuje, ali i buni javnost. Iako se na internet prezentaciji pomenutog proizvoda navodi da je reč o proizvodu koji nema psihoaktivno dejstvo i da je količina THC-a u biljci dozvoljena zakonom (manje od 0,3 odsto), stručnjaci Odeljenja za fizičko-hemijska i toksikološka veštačenja Nacionalnog centra za kriminološku forenziku, analizom su dobili drugačiji rezultat. U ispitanom uzorku, oni su utvrdili da je maseni udeo THC-a veći od 0,3 procenta.
Slobodan Stojanović iz Nacionalne asocijacije konopljara Srbije objašnjava zbog čega se podaci o količini THC-a u pomenutom proizvodu razlikuju i ko je odgovoran za to. Navodi da je apsolutno nesporna stvar da je konoplja iz teglica koje se prodaju u trafikama legalna i sa zakonitim sadržajem THC-a u biljci zbog čega je i izdata dozvola za prodaju. Sa druge strane, tvrdi naš sagovornik, Nacionalni kriminalističko-tehnički centar pogrešno radi analize, pa samim tim i dobija netačne rezultate.
– Reč je o takozvanom semikvantitativnom veštačenju, odnosno metodi koja ne može da pruži tačan sadržaj THC-a, već samo nagoveštaj da li ga ima i da li ga, možda, ima 0.00005 odsto ili 10 procenata. Ova metoda se, iako je sporija, skuplja i neprecizna, svesno koristi. Takođe, posle samo jednog dana, više ne postoje materijalni tragovi kojima se može proveriti rezultat za razliku od, recimo, holc analize gde rezultat ostaje proverljiv i posle pet ili deset godina. Svaka konoplja u sebi ima THC, a njihove sorte međusobno se razlikuju po njegovoj količini, ali i količini CBD (jedno od stotinak jedinjenja koja se nalaze u kanabisu, ali samo po sebi nema psihoaktivno dejstvo) – navodi Stojanović.
U policijskoj praksi, napominje naš sagovornik, može da se radi i takozvani Valerov faktor kojim se određuje odnos THC-a i CBD-a. Međutim, to se izbegava. Uz pomoć pomenutog testa, kaže Stojanović, može da se odredi da li je konkretan proizvod pravljen od industrijske ili medicinske konoplje.
– Uprošćeno, ako je u sadržaju više CBD-a to je vlakno tip konoplje, a ako je više THC-a to je medicinski tip konoplje. CBD pobija psihoaktivno dejstvo THC-a – objašnjava naš sagovornik.
Apsolutna nula za THC kod konoplje, tvrdi Stojanović, ne postoji. A, to je ono što se traži po postojećem zakonu.
– Ako uzmemo u obzir da se lažiraju rezultati analiza, dolazimo do problema. Na jednom od suđenja smo imali slučaj da je veštak zaključio da bez dozvole niko ne sme da poseduje konoplju. Zakon nam nije usklađen sa onim koji propisuju Ujedinjene nacije u kojem se navodi podela na vlakno i medicinski tip. Vlakno tip (industrijska konoplja) ne spada pod psihoaktivne kontrolisane supstance i ne podleže pod bilo kakve zabrane, a kod nas se zabranjuje. Takođe, mi smo jedina zemlja u svetu gde se nadzemni deo biljke smatra za drogu, a kanabinoidi nastaju tek u pupoljku. Semenke koje u sebi nemaju kanabinoide, a izuzetno su zdrave za ishranu, mogu onima koji ih imaju da naprave problem. Naime ako vam nađu semenke, terete vas za nameru uzgoja. MUP uzima neke semenke, gaji ih i potom utvrđuje da li je konkretna vrsta konoplje zabranjena ili dozvoljena. Niko ne zna pouzdano koje je semenke MUP zasadio. Primera je mnogo i zavisi od tumačenja i dobre ili loše volje pravosuđa – napominje Stojanović.
Nacionalna asocijacija konopljara Srbije je, navodi naš sagovornik, više puta slala dopis ministarstvima sa predlogom da se organizuje zajednički sastanak na kojem će dogovoriti dalji rad na uređivanju zakona o konoplji, a sve u skladu sa odlukom Ujedinjenih nacija iz decembra 2020. godine. Međutim, predlogu se, dodaje Stojanović, nije izašlo u susret.
