Inicijativu za uvođenje ličnog broja pokrenuo je poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović, koji stalno ističe opasnosti od “krađe identiteta”.
Lični broj bi, takođe, bio jedinstven, namenjen svakom građaninu ponaosob, ali kao skup nasumičnih brojki. Hrvati, koji su u ovaj proces ušli pre deceniju, dugo su imali oba broja, i JMBG i OIB (osobni identifikacijski broj), da bi 1. januara stari prestao da važi. Danas OIB imaju svi građani, a zvanično se zove “osobnik”.
I Marinović kaže da je ovaj proces zamene dugotrajan, ali da bi doneo benefite.
-Za ovaj proces potrebno je najmanje 10 godina. Danas su gotovo sve evidencije – od onih u MUP-u, preko katastra, zdravstvenog sistema, Poreske uprave, pa sve do banaka, vezane upravo za JMBG, pa promena zahteva i vreme i ulaganja. Ipak, mnogi podaci ne bi bili vidljivi na prvi pogled, kao kod matičnog broja, iz kog se odmah zna kad i gde ste rođeni i kog ste pola. Samim tim teže bi bile mogućnosti zloupotrebe.
Samo u prošloj godini bilo je više od 400 pritužbi zbog kršenja zaštite podataka o ličnosti. Krađa ličnih podataka s razvojem interneta postala je jedna od unosnijih “rabota”. Onaj ko uspe da dođe do tuđih podataka može zloupotrebiti brojeve njegovih platnih i kreditnih kartica, pasoš, ličnu kartu, vozačku dozvolu… Može na njegovo ime naručivati robu i usluge, može prodati dokumenta npr. migrantima, može vršiti različite prevare. Poznat je slučaj Beograđanina J. B. od pre nekoliko godina, koji nije znao da su mu ukradeni lični podaci i na njegovo ime otvorena firma, koja se prezadužila. Prilikom uslaska u Srbiju, J. B. je uhapšen na aerodromu i prvomajske praznike proveo je u pritvoru, dok se situacija nije razrešila.
Naš Krivični zakonik inače ne poznaje krađu identiteta, a na slične situacije primenjuju se odredbe vezane za falsifikovanje isprava i prevare.
BONUS VIDEO:
hypebih.ba / pink.rs
