MASA LJUDI PADA U DEPRESIJU NAKON GLEDANJA FILMA AVATAR 2: Evo šta je uzrok!

Post -avatarski depresivni sindrom (Post-Avatar depression syndrome) PADS je fenomen o kome se sve više govori u medijima nakon što je u bioskopima lansiran nastavak filmske priče o netaknutoj planeti Pandora i humaniodnoj rasi Navi koju čovečanstvo pokušava da kolonizuje i koje je u poređenju s duhovno nastrojenim plavim bićima neosetljivo na životnu sredinu.

U Gardijanovoj rubrici “Explain it to me quickly” ovaj fenomen pokušali su zajedno da razjasne dvojica autora (Sian Cain objašnjava Stef Harmonu) koji počinje tako što jedan od njih kaže da je upravo pročitao naslov o nečemu što se zove „post-avatarska depresija“ koji mu zvuči baš kao ono što mu se dešava kad god vidi duboko ismejan veliki budžet i prilično besmislen film.

Ipak, dodaje, da ovog puta ima osećaj da je nešto drugo u pitanju.

“Sve je počelo nakon što je prvi Avatar objavljen 2009. godine: ljudi su počeli da objavljuju na fan sajtu, Avatar foruma, da se osećaju utučeno i nezadovoljno svojim životom. Činilo se da čovečanstvo nije u skladu sa prirodnim svetom, osećali su se, posebno u poređenju sa duhovnim Navijima koji vole životnu sredinu.

„Od kada sam otišao da vidim Avatar, bio sam depresivan. Gledajući čudesni svet Pandore i svih Navija, poželeo sam da budem jedan od njih“, napisao je jedan. Drugi je naveo da ima sucidalna razmišljanja: „Čak razmišljam o samoubistvu misleći da ću se, ako to uradim, ponovo roditi u svetu sličnom Pandori i da je sve isto kao u Avataru.
Više od 1.000 postova ljudi širom sveta pokazali su da mnogi doživljavaju slična osećanja. Ovo je postalo toliko popularna diskusija koja je otvorila nove teme i proširila se na druge fan sajtove a mediji su sve ovo 2010. preneli i na kraju označili kao sindrom post-avatarske depresije (PADS)

Ali PADS nije medicinski priznato stanje, a kako navodi autor Gardijana ne čini se ni da je reč o PR kampanji.

“Najvažnije je da su osećanja koju ljudi doživljavaju veoma stvarna, a često i veoma uznemirujuća za njih.”

“To je prosto fenomen. Čini se da Avatar zaista izaziva slična osećanja među različitim ljudima ali te emocije, kao što su, recimo tuga zbog osećanja nepovezanosti sa prirodom, zabrinutost za budućnost naše planete i osećaj nezadovoljstva modernim životom – su sasvim normalna osećanja… “

Napominje se takođe da je važno i to da da su mnogi od originalnih postova na tim forumima pisali mladi, koji su govorili o svom osećaju usamljenosti u školi ili odsustvu podrške kod kuće.

„Bilo je potrebno najbolje od naše tehnologije da se stvori ovaj virtuelni svet, a stvarni život nikada neće biti tako utopijski kao što se čini na ekranu. To čini stvarni život nesavršenijim“, rekao je dr Stefan Kventzel, njujorški psihijatar, za CNN 2010, kao objašnjenje .

“Zanimljivo je da PADS nije bio ograničen na vreme kada je film izašao; pojedinci su govorili o gledanju Avatara po prvi put u godinama otkako je objavljen i još uvek prijavljuju da imaju slična osećanja.

Jedan obožavalac je nedavno procenio da je 10-20 odsto ljudi koji koriste forume obožavatelja Avatara prijavilo da su iskusili narečene emocije.

Ima li leka?

“Ancient Forest Alliance”, kanadska neprofitna organizacija posvećena zaštiti starih šuma, razvila je lek za PADS u tri koraka: „Izađite i iskusite prirodu, preduzmite akciju da branite prirodu i naterajte druge da učine isto. Obožavaoci su takođe počeli da dele savete o načinima za smanjenje konzumerizma i otpada i kako da se više angažuju u svetu prirode.

Jedan švedski obožavatelj, Ivar Hil, napisao je na forumu kada je imao 17 godina:
„Kada sam se jutros probudio nakon što sam juče prvi put gledao Avatar, svet je izgledao… sivo. Kao da je ceo moj život, sve što sam radio i za šta sam radio, izgubilo je smisao. Samo izgleda tako… besmisleno. Još uvek ne vidim nikakav razlog da nastavim… da radim stvari uopšte. Živim u svetu koji umire.”

Ali nakon razgovora sa obožavaocima, počeo je da čita filozofiju i da provodi više vremena u prirodi planinareći. „Avatar me je naterao da se osećam kao da mogu da sedim u šumi i da budem“, rekao je Hil za Njujork tajms prošlog meseca; sada je u 30-im godinama i oženjen je ženom koju je upoznao na forumu obožavatelja Avatara koji je započeo. I, kao što je često slučaj , tu se može naći dirljiv trenutak u  sapatništvu  . U epizodi dokumentarnog serijala “How To with John Wilson”, iz 2021., on sedi sa grupom fanova Avatara koji su počeli da se sastaju 2020…

Većina njih priča o svojim borbama sa depresijom i kako su našli utehu jedno u drugom.

„Mene je post-avatarska depresija teško pogodila a imam i serijski zapis svojih pokušaja da pobegnem od vlastite stvarnosti“, kaže jedan, u suzama se prisećajući kako mu je jedan obožavalac Avatara spasao život nakon što je na forumu objavio da se oseća suicidalno.

„Na kraju krajeva, to dolazi iz želje da se želi nešto bolje“, kaže on razmišljajući o PAD- u.

„Ali samo zato što imamo tu želju, mislim da nas to pokreće da učinimo svet u kojem živimo boljim. Pronalaženje svojih ljudi je lek za sve bolesti.

Nastavak, Avatar: Put vode, konačno je izašao. Kako su svi? Neki su očigledno, veoma uzbuđeni. Ali superfan Hil je ovih dana za Njujork tajms rekao da je to samo još jedan film za njega:

„Biće zaista zanimljivo videti, ali nije kao da odbrojavam dane. Čini se da je čak i za velike fanove pomalo čudno imati nastavak za 13 godina star film koji se opisuje kao „najpopularniji film kojeg se niko ne seća“. Ali ko zna – možda bi Avatar: Put vode mogao da izazove nalet aktivizma za spasavanje okeana.” zaključak je ovog superfana i Gardijanovog teksta.

Danas