Elena Abrosimova / Alamy / Alamy / Profimedia
Odgovori su zaista zapanjujući.
Ako otvorite bilo koju porno stranicu i odaberete video u kojem glume muškarac i žena, velike su šanse da se ona previja u zadovoljstvu nekoliko sekundi nakon penetracije (i skoro sigurno je penetrirana). Ona takođe definitivno doživljava orgazam prije svog muškog partnera. Uprkos tome što je skoro sveprisutna u pornografiji, većina žena će vam reći da ova scena uopšte ne liči na njihova seksualna iskustva.
Razlika u orgazmu, koja se ponekad naziva i jaz užitka, termin je skovan ranih 2000-ih, da opiše razliku u učestalosti orgazama postignutih tokom seksa između muškaraca i žena.
Spoiler alert: postoji velika razlika između ta dva iskustva. A ženama ne ide u korist.
Ali zašto žene manje doživljavaju orgazam od muškaraca? Da li je nama teže ugoditi? Ili je to povezano sa načinom na koji razmišljamo o ženskom zadovoljstvu i kako seksualno zadovoljstvo izgleda za žene? Cosmopolitan UK je razgovarao sa dr Lori Minc, psihologom za seksualnost kako bi saznali više o jazu u orgazmu, šta je to i šta nam govori o zadovoljstvu i seksu.
Sve u svemu, mnogo je veća vjerovatnoća da muškarci kažu da „uvijek doživljavaju orgazam“ tokom seksa.
Prema istraživanju koje je sproveo Durex ranije ove godine, a koje je anketiralo 2.000 odraslih osoba u Velikoj Britaniji, žene doživljavaju 4 puta manje orgazama od muškaraca. Takođe je veća vjerovatnoća da će lažirati orgazam (42%) nego muškarci (32%). Ovo je samo jedna u dugom nizu studija koja to sugerišu, a podaci iz cijelog svijeta pokazuju da žene rjeđe doživljavaju vrhunac.
Minc objašnjava da smo istorijski jaz u orgazmu sveli na to da su ženska tela „teška“.
Ona kaže: „Ali dve druge praznine jasno pokazuju da je problem kultura, a ne naše tijelo. Kada žene uživaju u sebi, 95% njih dostiže orgazam lako i za nekoliko minuta.”
Drugi „jaz“ je između heteroseksualnih i “queer“ žena; žene koje imaju seks sa drugim ženama prijavljuju češće orgazme (nije iznenađujuće!). U studiji o učestalosti orgazma prema seksualnoj orijentaciji, strejt, gej i biseksualni muškarci su češće rekli da obično ili uvek doživljavaju orgazam tokom seksa (95%, 89%, 88%), dok su lezbejke prijavile sličnu stopu orgazama u odnosu na muškarce (89%). Biseksualne i heteroseksualne žene su najmanje prijavljivale uvijek ili obično vrhunac – 66% i 65%.
Kada se posmatraju iskustva biseksualnih žena, pol njihovog prvog seksualnog partnera je takođe igrao ulogu u tome da li je veća vjerovatnoća da će uvijek ili obično dostići vrhunac. „Kada im je partnerka prvi put žena, dožive orgazam u 64% vremena“, objašnjava Minc, upućujući da zadržimo dah pre nego što ona otkrije razliku. „Kada im je prvi partner za vezu muškarac, to je 7% vremena.
Za sada, čini se da postoji vrlo malo istraživanja o tome kako se jaz u orgazmu ponaša kod trans osoba. Ne samo da to znači da ne razumemo u potpunosti kako jaz u orgazmu utiče na sve žene, ovi podaci bi mogli uveliko da pomognu da se razbije mit da biologija stoji iza deficita ženskog zadovoljstva.
Dakle, ako nije samo zato što su vulve „zeznute“ ili zato što žene ne poznaju dovoljno dobro svoje tijelo da dožive vrhunac sa muškim partnerom, šta uzrokuje jaz u orgazmu?
Iako bi moglo biti primamljivo da se to pripiše deficitu vještina među muškarcima, Minc upozorava na ovo. „Čula sam priču da muškarci ne mare za zadovoljstvo žena, i sigurno ih ima nekoliko“, ali, kaže Minc, istraživanja zapravo pokazuju da većina muškaraca brine o zadovoljstvu svoje partnerke, iako za neke to može biti više afirmacija sopstvene muškosti.
Razlika u orgazmu je kulturno pitanje, smatra Minc, i delimično proizvod društvenih pogleda koji obezvređuje zadovoljstvo žena. „Muškarci su prevareni, baš kao i žene“, kaže ona. „Oni gledaju filmove, gledaju pornografiju koja prikazuje žene koje doživljavaju ove brze i fantastične orgazme samo od penetracije.”
U stvari, istraživanja pokazuju da samo nekoliko procenata ljudi sa vaginalnim orgazmom doživljava samo penetraciju – samo 18% kaže da vaginalna penetracija dovodi do vrhunca. Ipak, smatra se da penetracija nije jedini cilj seksa, drugi seksualni činovi se često čak i ne smatraju seksom. Kao žene, stalno se pitamo šta se zaista računa kao seks, jer, prema podacima, svršavamo mnogo više solo nego sa našim muškim partnerima.
Da li muškarci zaista uživaju u seksu više od žena?
Florens Šehter, osnivač Muzeja vagine, ističe da suzbijanje ženske seksualne želje kroz istoriju doprinosi manjku značaja koji se pridaje našim orgazmima danas.
Ona kaže da istorijski, dok su obojene žene, posebno crne žene, prikazivane kao seksualno agresivne, bele žene bile su patologizovane kao „histerične” zbog izražavanja onoga što se smatralo „prekomernom” seksualnošću.
Ali da li sve ovo znači da žene ne uživaju u seksu ili da ne žele da imaju seks? Apsolutno ne. Postoji mnogo mitova o ženskoj seksualnosti i svi oni pogoršavaju jaz u orgazmu.
Čak i naš jezik oko seksa doprinosi jazu u orgazmu, kaže Minc. Naš jezik odražava i održava ovu devalvaciju ženskog zadovoljstva.
Ovaj fenomen se čak svodi na to kako razgovaramo o sopstvenim telima. Kako Minc ističe, donedavno je velika većina ljudi čitavo genitalno područje nazivala „vaginom“ (a mnogi i dalje to čine). U stvari, vagina je unutrašnji deo genitalija, dok je vulva – spoljašnji deo genitalija (uključujući velike i male usne i najosetljiviji deo klitorisa) lingvistički izbrisan, iako je ključan za zadovoljstvo većine žena.
„Cijele naše genitalije nazivamo onim dijelom koji je seksualno korisniji za muškarce, a ne za nas same. Dakle, da, ispod svega ovoga je seksizam, patrijarhat, obezvrjeđivanje ženskog zadovoljstva“, kaže Minc.
Kako prekinuti jaz u orgazmu?
Nažalost, jaz u orgazmu se ne može popraviti samo bacanjem vibratora na problem – iako ja zagovaram upotrebu vibratora u većini problema. Rešavanje jaza u orgazmu počinje mnogo prije nego što smo ušli u spavaću sobu.
Uklanjanje jaza počinje obrazovanjem – seksualnim obrazovanjem koje stavlja zadovoljstvo i tjelesnu autonomiju u prvi plan.
Minc dodaje da je bolje medijsko predstavljanje ženskog zadovoljstva takođe ključno. „Mediji tačno prikazuju žensko zadovoljstvo, prikazujući stimulaciju klitorisa umjesto da prikazuju žene koje imaju ove brze i fantastične orgazme samo jednim pritiskom.”
„Hoćemo li jaz potpuno prekinuti dok postoji patrijarhat? Ne, nećemo. Jaz je odraz muškog pogleda. To je odraz precjenjene muške seksualnosti i obezvređivanja žena.” I kako možemo očekivati da će ljudi imati jednak orgazam ili seksualno zadovoljstvo kada neki rade duplo više, preuzimajući lavovski dio brige o djeci i kućnim poslovima i nakon osmočasovnog radnog vremena, kad su to isti oni na koje mnogo više utiče životna kriza, pritom nose brigu šta bi se moglo dogoditi ako zatrudne?
Nažalost, demontiranje sistema koji održava jaz u zadovoljstvu nije nešto što možemo da uradimo preko noći, a žene i dalje zaslužuju više zadovoljstva i orgazama u međuvremenu. I iako se to može činiti kontraintuitivnim, Minc veruje da manje fokusiranje na orgazam zapravo može pomoći u rešavanju jaza.
Prekid jaza u orgazmu ne znači da žensko zadovoljstvo treba da odražava narativ o muškom zadovoljstvu – seks je putovanje koje se završava orgazmom (ova priča takođe ima mnogo veze sa rasprostranjenošću seksualne anksioznosti muškaraca). „Za mene“, kaže ona, „to znači da se način na koji postižemo najpouzdaniji orgazam smatra ’seksom’ isto koliko i način na koji muškarci najpouzdanije doživljavaju orgazam. I to ne mora da znači P u V, zaista bi moglo da liči na bilo šta, važno je da se računa.
(zadovoljna.nova.rs)
