ISTRAŽUJEMO: Zašto belosvetski begunci od zakona spas traže u Srbiji?
Ukoliko su za Južnokorejca Do Kvona zainteresovane i SAD, a verujem da jesu, mogu od nas da traže njegovo izručenje, kaže Vojin Biljić, stručnjak međunarodnog prava
Potraga za Do Kvonom, kontroverznim „kraljem kriptovaluta” iz Južne Koreje, koji se navodno krije u Srbiji, sada je pojačana jer su, prema nezvaničnim informacijama, u našu zemlju stigli i južnokorejski istražitelji kako bi mu ušli u trag.
Južnokorejski mediji objavili su da je tužilaštvo u Seulu saopštilo da nisu lažni medijski izveštaji u vezi sa članovima tima istražitelja koji su otišli u balkansku državu da nađu Kvona. Prema ovim informacijama, u našu zemlju su stigla dva državna zvaničnika – jedan iz kancelarije tužioca, a drugi iz ministarstva pravde Južne Koreje. Takođe, tamošnji mediji su objavili i da je zvaničnik državne obaveštajne službe obavestio 11. decembra vlasti da se Kvon nalazi u Srbiji.
Nadležne institucije u našoj zemlji nisu se oglašavale o slučaju ovog južnokorejskog državljanina.
Kvon Do Hiung, poznatiji kao Do Kvon, južnokorejski je suosnivač i izvršni direktor firme „Teraform labs” sa sedištem u Singapuru, matične kompanije srušenih kriptovaluta tera USD i luna. Te kriptovalute su kolabirale u maju prošle godine, izbrisavši tržišnu kapitalizaciju od skoro 45 milijardi dolara za nedelju dana. To je uzrokovalo gubitke više stotina milijardi dolara na većem tržištu kriptovaluta, preneli su mediji.
Do Kvon se od tada suočava sa pravnim i društvenim pritiskom u vezi sa svojom ulogom u kolapsu kriptovaluta.
Tužioci Južne Koreje su u oktobru prošle godine izjavili da je Kvon otišao u nepoznatu zemlju preko Dubaija, nakon što je napustio Singapur, gde je bilo sedište njegove firme.
Nadležni iz Južne Koreje su mu oduzeli pasoš, a Interpol je za njim raspisao crvenu poternicu.
Mediji su preneli i da je Kvon ranije negirao bilo kakvu prevaru i izvinio se žrtvama kolapsa njegovog sistema kriptovaluta. Tvrdio je da južnokorejske optužbe nisu legitimne i da su politički motivisane.
Američka komisija za hartije od vrednosti (SEC) prva je započela je istragu firme „Teraform labs” u junu prošle godine. Uprkos tome što se kompanija nalazi u Singapuru, kriptovaluta tera USD potpada pod propise SEC-a pošto su Amerikanci kupili token za finansiranje poslovanja ili traženje profita.
Između Južne Koreje i Srbije ne postoji dogovor o ekstradiciji i to je verovatno učinilo Srbiju sjajnim skrovištem za Kvona, preneli su južnokorejski mediji.
Vojin Biljić, stručnjak međunarodnog prava kaže da je ovo veoma kompleksan slučaj i da nadležne institucije u našoj zemlji moraju biti jako pažljive u vezi sa tim.
„Ukoliko su za Južnokorejca zainteresovane Sjedinjene Američke Države, a verujem da jesu, i ako se kod njih vodi neka vrsta istrage, SAD mogu od nas da traže njegovo izručenje, te treba biti krajnje obazriv”, kaže Biljić.
Ukoliko se Kvon zaista nalazi u našoj zemlji, to ne bi bio prvi put da su „strani begunci od zakona” pokušali da svoje utočište nađu na teritoriji Srbije.
Državljanin Bugarske, Cvetan Vasilev, u svojoj zemlji optužen je zbog sumnje da je proneverio novac i doprineo najvećoj bankarskoj krizi u toj zemlji. Prema navodima bugarskog tužilaštva, Vasilev je 2014. godine izbegao u Srbiju. Sve do 2021. trajao je sudski postupak u Srbiji za njegovo izručenje Bugarskoj, da bi u martu 2021. Apelacioni sud u Beogradu treći put ukinuo rešenje Višeg suda o njegovom izručenju. U međuvremenu, ime Cvetana Vasileva je u avgustu 2022. uklonjeno sa sajta Interpola, te za njim od tada ne postoji poternica te međunarodne organizacije. Međunarodna policijska organizacija odlučila je da izbriše sve podatke u svom sistemu koji se odnose na Vasileva jer slučaj više ne ispunjava uslove Interpola.
I nekadašnji predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, 2016. osuđen u Crnoj Gori na zatvorsku kaznu zbog višemilionskih malverzacija, takođe je našao utočište u Srbiji. Vlasti u Beogradu nisu izručile Marovića uprkos tome što su vlasti u Crnoj Gori više puta slale zamolnicu za njegovo izručenje.
Protiv Andrija Naumova, bivšeg pripadnika ukrajinske bezbednosne službe, koga vlasti u Ukrajini potražuju zbog sumnji za zloupotrebu službenog položaja i veleizdaje, pred Višim sudom u Nišu vodi se postupak o njegovom izručenju.
Zamolnica Ukrajine za njegovo izručenje stigla je ranije na adresu suda u Srbiji. Naumov se nalazi u pritvoru u Nišu od juna prošle godine kada je uhapšen pri pokušaju prelaska granice Srbije sa Severnom Makedonijom sa više stotina hiljada dolara i dijamantima. On je na ročištu u sudu u Nišu negirao krivicu za ono što mu ukrajinske vlasti stavljaju na teret. Ujedno se protivi izručenju jer tvrdi da bi mu bezbednost bila ugrožena ukoliko bi bio izručen Ukrajini.
Apelacioni sud u Beogradu je u petak ponovo ukinuo rešenje Višeg suda u Beogradu za izručenje kurdskog političara Ečevita Piroglua pravosudnim organima Turske radi krivičnog gonjenja i vratio rešenje prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Piroglu je jedan od nekadašnjih lidera Socijalističke demokratske partije (SDP), bivši direktor Asocijacije za ljudska prava, a vodio je i redakciju političkog časopisa „Genč Devrimci”. Turske vlasti terete ga za članstvo u „naoružanim terorističkim organizacijama” i optužen je za učešće u protestima u parku Gezi 2013. godine, što je bio prvi nacionalni ulični pokret protiv vlade Redžepa Tajipa Erdogana.
