Mensur Ajdarpašić je u svojoj potresnoj ispovesti sa suzama u očima progovorio o očevom samoubistvu i kobnom danu čiji svaki detalj pamti.
Kako je izgledalo tvoje detinjstvo? – pitao je Nemanja.
– Ja sam kao mladi momak pohađao muzičku i redovnu školu, bio sam aktivan sportista, kao svaki civilizovan čovek. U međuvremenu se desilo da u nekom periodu svog života izgubim člana porodice, jako mlad, iz meni nepoznatih razloga. Ni dan danas nisam saznao razlog. Od tad kreću svi životni problemi sa kojima sam se nosio ja, brat, majka i moja porodica bliža – rekao je Mensur u emisiji “Premijera – vikend specijal”
Šta ti je najviše nedostajalo? – nastavio je reporter.
– Mir i ljubav oba roditelja i nekog ko je zaštitnik. Ljudi me nisu doživljavali ozbiljno, brat i ja smo bili odbačeni od okoline, samo zato što nismo imali člana porodice. Falilo nam je da nas prihvate svi, da imamo ono što drugi imaju, da imamo oba roditelja, da nam priušti sve ono što imaju drugi. Ipak treba neko malo jači i snažniji… Majka nam jeste dosta priuštila, brat i ja ne bismo bili ovakvi momci da nije nje – odgovorio je Ajdarpašić, pa nastavio:
– Imao sam 8 godina, nikad nisam saznao zašto je otac izvršio samoubistvo. Mi smo familijarno bili svi u kući osim majke, bile su njegove sestre, njegova uža porodica, majka, sestre, mi kao sinovi i deca njegovih sestara. Bilo nas je dosta, bila je u tom trenutku puna kuća, svi smo bili pozitivni, sve je bilo dobro tog dana. Nikad nisam zaboravio taj dan, sve sam u detalj zapamtio. Koliko sam ja kao dete bio upućen, a naravno da su nešto prikrili od nas dece, bilo je sve super po mom viđenju. Naša baka se rano probudila i samo je zakukala: “Gde mi je dete?”. To je bio njen sin jedinac, imala je jednog sina i pet ćerki. Nije mogla da ga nađe, tražila ga je. On se bavio pevanjem u slobodno vreme i radio kao taksi vozač. Automobil je bio u garaži. U jednom trenutku ga je u hodniku sobe našla baka u toj situaciji. Doživela je da ga otprati pre nego što je ona doživela tu smrt. Nakon svega toga je još dve ćerke ispratila… Doživela je veliku bol. Ja sam bio svestan te situacije, zapamtio sam kad su ga izvodili. On me je svuda vodio sa sobom, sve mi je udovoljavao šta sam hteo, to mi vrati osmeh na lice. Prošlo je dosta od tad, ja sam tad vikao: “Tata, ne, ne, ne, vratite ga”. Svestan sam bio svega, ali me je to toliko potreslo. Zamislite mene kao malo dete, gledao sam to svojim očima. Onda sam trčao da obavestim ljude da je on preminuo, svi su bili u frci, zvali rodbinu, ja sam otišao do ljudi koji su bili malo stariji – rekao je Mensur.
Ne znaš zbog čega je odlučio sebi da oduzme život? – nastavio je Nemanja.
– Ja sam pitao razne ljude, razne su teorije. Pitao sam majku, njegove sestre, razne se teorije vrte tu. Ne možemo nikoga kriviit. Mi sami odlučujemo kako ćemo da živimo. Treba biti jako povređen da bi se čovek odlučio na taj korak. Nezahvalno bi bilo da kažem prema mojoj majci da kažem da je zbog toga. To je njihov odnos, taj odnos nije bio dobar, bio je turbulentan, činili su neke greške. Priča se svašta, komšije su mi govorile neke stvari, nije mi niko potvrdio – rekao je Ajdarpašić.
Zašto si posumnjao da je majka kriva? – pitao je Nemanja.
– Članovi njegove porodice su govorili da je to jer je bio povređen. Oni kažu da je doživeo prevaru. To sam čuo od strane njegovih. Oni imaju površne odnose sa mojom majkom, oni krive nju i smatraju je glavnim krivcem. Kazali su da ga je prevarala, da ga je to toliko povredilo. Nisam sebi dozvoljavao da uđem u to previše duboko, samo površno, moram da je poštujem kao svoju majku – odgovorio je Ajdarpašić.
IZVOR: PINK.RS/hypebih.ba
