Pevača Nina Rešića svi znaju zbog brojnih hitova koje je ostavio iza sebe, ali priče iz njegovog privatnog života ne prestaju da se prepričavaju.
Nino je inače rođen kao Amir Rešić januara 1964. godine u Kozarskoj Dubici. Kao mladić promenio je veru i iz islama prešao u pravoslavlje, gde je dobio ime Nikola, a nadimak Nino.
Pričalo se da je veru promenio zbog tržišta i karijere. 2004. godine, pa da je opet ime promenio u Amir Rešić.
Nino je pričao da je njegovo detinjstvo obeležio njegov brat Dejan koji se rodio kada je Nino imao devet godina.Kada je krenuo u prvi razred osnovne škole majka je morala sa njim na čas jer navodno nije hteo da se odvoji od nje.
Prvu ćerku Amelu Nino je dobio u vanbračnoj zajednici. Nakon toga Nino se dva puta ženio i dobio još dve kćerke Sandru i Tamaru. Iako razlozi njegovog prelaska iz islama u pravoslavlje i promena imena iz Amir u Nikola nikada nisu do kraja razjašnjeni smatra se da je to uradio zbog ljubavi prema prvoj supruzi koja je bila pravoslavne veroispovesti.
Ono što je sigurno jeste to da je njegov ljubavni i porodični život imao veliki uticaj na njegovu karijeru. Ljubavni problemi često su se odrazili i na uspešnost albuma koje je objavljivao.
Sandra Rešić, Ninova ćerka iz prvog braka krenula je očevim stopama i započela svoju pevačku karijeru.
“Ništa, on je mene pitao da li ga volim, ja sam rekla ne. Nikako nisam mogla da ga volim jer ga ne poznajem. Cica je bila ljuta na njega mnogo, ne zato što je prevario i pio nego zato što nas je ostavio u jednoj sobi bez grejanja“, rekla je Sandra Rešić u emisiji Premijera Vikend Specijalu i dodala šta nije stigla da ga pita:
“Što? Što se nisi javio do desete godine? Ima jedna stvar koju nikada nisam rekla, to je ono što sam saznala naknadno. To je priča koju slušam godinama, u vreme kada je bio velika zvezda, menadžeri su mu govorili da treba da govori da nema nikoga i da ne treba da govori da ima dvoje dece. Ja sam čula to od ljudi koji su bili uz njega tada.”
Ona je otkrila i kako je izgledao njegov poslednji dan.
“Slušali smo Vidu Pavlović, a ja sam pržila šnicle, ono ulje je prštalo sećam se kao da je bilo juče, jeli smo to i slušali Vidu Pavlović i Vericu Šerifović preko četiri sata, on je pio votku, a ja vodu. Pitao me da li mi treba nešto, ja sam rekla ne i dva dana nakon toga mi je njegov menadžer rekao da je preminuo. Moj otac nije bio dobar za mene i moju majku, ali nije znao bolje, mogu da kažem da je bio dobar čovek. Meni sada ništa ne fali ali sve ostale ljude oko sebe je obezbedio i dao je sve, imao je petosoban stan na Banovom Brdu, šestoro ljudi je imalo ključeve, mi nismo”, govorila je Sandra.
Drugi put oženio se 2. marta 1996. godine devojkom Sarom, a umro je 18. oktobra 2007. godine u bolnici u Bijeljini u Republici Srpskoj od posledica upale pankreasa koji je izazvan alkoholizmom. Sahranjen je u svom rodnom gradu Kozarskoj Dubici. Spomenik je na lokalnom groblju podigao Ninov ujak, a na spomeniku se nalazi i mikrofon kao simbol pevačevog života i karijere.
Nino je poslednje dane svog života proveo u Bijeljini radeći na novom albumu sa svojim menadžerom i prijateljom Nerminom Ademovićem.
Smrt je došla iznenada u 43. godini, kako je ispričao Nermin, smatrali su da se Nino loše osećao zbog prehlade. Nije hteo da ode u bolnicu, iako su ga prijatelji nagovarali. Kada mu je pozlilo, oni su ga odvezli u bolnicu i preminuo je posle nekoliko sati. Obavestili su njegovu rodbinu i prijatelje, a Ninov stric iz Zagreba odlučio je da će sahrana biti po islamskim običajima u Kozarskoj Dubici.
