Rođena je u Makedoniji 1943. godine, kao peto od šestoro dece. Njen otac je u bombardovanju 1941. godine izgubio nogu, a Esma Redžepova mu je pomogla da na dostojanstven način zarade za porodicu. Bio je čistač cipela, a malena Esma je radila dodatne poslove, nosila je mleko, čistila stanove.
Moje detinjstvo je bilo jako teško, ali to sam iskoristila kao veliku školu. Zapravo, težu stranu života osetila sam u detinjstvu. Dok su mnogi rasli bezbrižno, ja sam radila razne poslove, nosila sam mleko, čistila stanove, čuvala psa jednom čuvenom skopskom doktoru Cipuševom, a zarađeni novac trošila sam ekonomično. Volela sam bioskop, pa bih svojom ušteđevinom kupovala karte. Borila sam se sa predrasudama u društvu, uvek sam se morala nekome da se dokazujem ali, kao što vidite, isplatilo se, ja sam zahvalna Bogu – rekla je jednom prilikom kraljica romske muzike.
Da joj uopšte nije bilo lako, svedoči i izjava koju je dala u jednom intervjuu.
– Kad se ljudi u porodici vole, siromaštvo nije teško. Meni je najteže bilo kad sam krenula u prvi razred i kad su me svi nazivali “Ciganka”. Niko nije hteo da sedi sa mnom u klupi. Tada sam prvi put shvatila da sam različita od druge dece i to mi je najteže palo – rekla je Esma.
Imala je samo 10 godina kada je počela da peva, a sa 13 je pobedila na jednom muzičkom takmičenju na kojeg je upoznala i Steva Teodosijevskog, poznatog harmonikaša i šefa orkestra. On je zatražio dozvolu od Esminih roditelja da im se pridruži i nastupa na turneji. Uz roditeljski pristanak, devojčica je počela da se profesionalno bavi muzikom i da nastupa sa orkestrom po mnogim mestima, kasnije i širom planete. Stevo je bio njen učitelj, prijatelj i saradnik.
Pročitajte i:https://hypebih.ba/ne-diram-te-ne-diras-me-cerka-doleta-doganija-izbegava-vesnu-evo-i-zbog-cega
Dobra, ovo je dusa, zena, dusa, covek.