Srpska pravoslavna crkva i vernici danas (14. po gregorijanskom, a 1. novembra po julijanskom) molitveno obeležavaju Svete mučenike i besrebrenike Kozmu i Damjana, u našem narodu poznate i kao Sveti Vračevi (lekari).
Ovi ranohrišćanski mučenici krsna su slava mnogih srpskih porodica, kao i doktora, hirurga, farmaceuta, veterinara, stomatologa, ali i zaštitnici dece. Lekarska komora Srbije, je ovaj dan zvanično proglasila za svoju slavu 2007. godine.
Na našim ikonama, najčešće su prikazani kao mirjani (građani) koji u jednoj ruci drže kutiju sa lekovima, a u drugoj kašičicu ili pero kojima bolesnom daju lek ili ga nanose na ranu. Drška kašike je obično u obliku krsta, a to ukazuje na važnost duhovnoh i fizičkog isceljenja, kao i da svi lekovi dolaze od Boga.
Prema verovanju, rođeni su na Bliskom Istoku kao braća blizanci, u 3. veku naše ere. NJihov otac, koji je bio neznabožac, preminuo je dok su bili deca, a majka ih je vaspitala u hrišćanskom duhu. Od Gospoda su, kako kaže predanje, dobili dar da ljude isceljuju od raznih bolesti, a zapovest je glasila: „Badava ste dobili, badava i dajte“. Kozma i Damjan su tako i činili – besplatno su lečili bolesne, ništa ne uzimajući za svoje usluge. Zato su u narodu nazvani „besrebrenici“ (od grčke reči „anargiroi“ što znači „bez srebra“ ili „bez naplate“).
Koliko se veruje da su bili vešti lekari, govori i podatak da je Saladino d'Askoli, italijanski lekar iz 15. veka, tvrdio da su čuveni složeni lek „opopira magna“ – oralnu pastu za lečenje raznih bolesti, uključujući i paralizu, stvorili upravo Kozma i Damjan.
Iako su kako se veruje, bolesnike lečili širom Rimskog carstva, najviše vremena su bili morskoj luci Egeje i u rimskoj provinciji Siriji. Odatle im nije bilo teško da stignu i do Kipra, gde su, takođe, lečili besplatno. Žitelji ovog ostrva i države u Sredozemnom moru, danas veruju da su živeli u pećini uz more, u sadašnjem Nacionalnom parku „Kave Greko“ nedaleko od Aja Nape.
Čestice njihovih moštiju, vekovima su kao dragocena relikvija, prenošene u mnogobrojne hrišćanske crkve i manastire širom sveta. Kod nas ih ima u Manastiru Zočište kod Orahovca na Kosovu i Metohiji. Veruje se da imaju isceliteljske moći i da pružaju čudesan lek za očne bolesti kao i mentalne i psihosomatske poremećaje. Na poklonjenje im dolaze i Srbi i Albanci, ali i pripadnici drugih naroda i konfesija.
Crkve posvećene Kozmi i Damjanu podignute su i u Ivanjici i na Vodenoj poljani na Zlataru.
U crkvenom kalendaru SPC, 14. praznik Svetih Vračeva, obeležen je „masnim“, crnim slovom. Veruje se da im se za njihov praznik treba moliti za ozdravljenje. Osim toga, narodno predanje kaže da na ovaj dan nije dobro raditi teške fizičke poslove, a najviše treba da se čuvaju oni koji rade na velikim visinama. Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od groma, pa kažu da ne valja izlaziti iz kuće bez preke potrebe.
Među Srbima postoji i izreka „Koja Vrači prekorači, osta do Velikog posta“, a odnosi se na devojke koje se te godine do Vrači nisu udale. Veruje se da će im vreme za to doći tek na proleće kada prođe Veliki (vaskršnji) post.
Današnji dan je po narodnom verovanju dobar za molitvu za ozdravljenje. Postoji i verovanje da danas dobro raditi teške fizičke poslove i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće.
Molitvom svetim Vračima obratite se za zdravlje svojih najmilijih, onih koji su bolesni i za svoje.
Izvor: Večernje novosti
