Dalila Dragojević je odlučila da otvori dušu i ispriča celu svoju životnu priču, a zadrugari su ostali bez teksta dok su je slušali.
– Rodila sam se u Beču, odrasla sam tamo sa majkom i braćom. Moja sestra, polusestra, koja mi je sve najlepše poželela kada sam ulazila ovde – započela je Dalila.
– Ispričaj i o mužu njenom – dobacio je Dejan.
– 1993. kada sam se rodila, živele smo u Beču, kada joj je umro otac, vratili smo se i otišli u Tuzlu. Tamo smo bile, ona je pala u depresiju jer je bila mnogo vezana za svog oca. Moj otac Huso, prodavao je tada cigarete, a kasnije prodavao i belu tehniku, tako su zarađivali. Nešto kasnije smo se vratili u Repibliku Srpsku, u zajedničku kuću, koja se vodila na mog amidžu, koji je nažalost kasnije preminuo. Moj otac je voleo malo da pije, da kocka, držao je kafanu, da se razumemo ne postoji pevač ili neko da njega nije poznavao. Mama je želela da ostanemo u gradu kako bih ja završila školu u gradu… Kasnije sam upoznala momka, imala sam 16 godina, zabavljala sam se njim. Zatrudnela sam sa njim sa svojih 17 godina, ali nisam smela da kažem svom ocu, jer je on bio neko ko nikada ništa nije podržavao pre braka. Nisam smela da mu kažem i uradila sam ono što sam uradila, tada nisam gledala na to kao sada, kasnije me je tek stiglo. Posle toga, moja sestra me je zvala da dođem u Austriju, da mi pomogne da se zaposlim na klinici da radim sa njom. Otišla sam kod nje, ali mi taj momak nije dao da živim tamo jer je on bio tada u Švajcarskoj i došao je po mene. Pretio je da će mi pozvati oca i reći da smo dugo zajedno i da ću se udati za njega. Da se razumemo, to je bila moja prva ljubav, moj prvi momak, moja nevinost… On ga je zaista zvao ali je želeo da čuje i moju stranu, odmah me je pitao da li sam uradila nešto što ne treba i ja sam ga slagala jer nisam smela da priznam kiretažu. Tada je rekao ako sam srećna da će sve podržati…
– Stric koga Dejan spominje, se pobunio, rekao je da ne treba da se vraćam nigde, jer sam i rođena u Beču. Ja sam neko ko je uvek išao glavom kroz zid, otišla sam sa dečkom u Švajcarsku uprkos svemu i tamo smo trebali da se venčamo. Dan pred venčanje, kada je bilo njegovo momačko veče, izašli su u grad i kada su krenuli dalje da slave, oni su nastradali su. Rođak je odmah poginuo, a moj momak u komi i na aparatima. Tada sam bila kod njega kući, sanjala sam jako ružan san, gde kompletna naša porodica propada, a samo on preživljava… Kada sam se probudila, skočila sam i imala jako loš osećaj… Odjednom su svirali ispred kuće, njegov otac je izašao i tada su mi rekli šta se desilo… Mesec dana je trajala koma, tada sam zvala svog oca i zvala sam da pitam šta da radim. Ja sam kasnije saznala da su neke devojke bile sa njima… Njemu je bilo loše, borili su se za njega, ali te devojke su bile jako loše… Ja kada sam bila u bolnici, išla sam i njioh da vidim… Otac mi je rekao da budem ispravna i da treba da mi bude sve jasno, da nemam više šta tu da tražim. Jer ako je neko ko je trebao sutradan da me ženi, a ide sa nekim devojkama da slavi, suludo je da ostanem uz njega. Ja sam ostala sa njim dok se ne oporavi, pomogla sam koliko sam mogla. Kada je bio potpuno okej i kada je poželeo da opet izađe u kafacu, tada sam presekla – govorila je Dalila.
Izvor:kurir.rs
