Naučnici su potvrdili postojanje planete Proksime B, ili „Druge Zemlje“, na kojoj, prema sadašnjim otkrićima, postoje svi uslovi za vanzemaljske oblike života, kakvi god da su.
Foto:Printscreen
U prošlosti, hiljade egzoplaneta je otkriveno u svemiru, ali nijedna od njih nije kao Proksima B: ona ima, kako se tvrdi, „veoma obećavajuće karakteristike“, verovatno je stenovita, nešto masivnija od naše planete i nalazi se u predelu oko svoje zvezde, što bi omogućilo postojanje tečne vode na njenoj površini.
Veruje se da je Proksima B oko 1,3 puta veća od naše planete i da ima idealnu temperaturu na površini za postojanje vode u tečnom stanju. Udaljena je četiri svetlosne godine od Zemlje, više od 30 triliona kilometara, što je u kosmičkim razmerama relativno blizu. Međutim, to znači da bi neke buduće generacije, da bi posetile ovu planetu u doglednoj budućnosti, morale da smisle superbrzu svemirsku letelicu koja bi im omogućila da putuju do sistema Proksima Kentauri bez mnogo muka i problema s vremenom i prostorom.
Istraživači veruju da bi temperatura na površini planete mogla da bude između minus 90 stepeni i 30 stepeni Celzijusa, a Proksima B je do sada možda najbolja prilika da se pronađu direktni dokazi o postojanju vanzemaljskih oblika života izvan našeg solarnog sistema. Planeta se nalazi se na idealnoj udaljenosti od svoje zvezde domaćina da bi postojala voda u tečnom stanju, što znači da će život kakav danas poznajemo tamo vrlo verovatno postojati.
Proksima B je najbliža egzoplaneta koju smo ikada otkrili, a prema istraživačima, misija na planeti u potrazi za znacima života mogla bi biti nešto što se može ostvariti tokom našeg života. Udaljenost od naše planete do Proksime B može izgledati nepremostiva, ali je zapravo znatno kraća u poređenju s drugim kandidatima za život. To znači da bi „Druga Zemlja“ mogla da postane prvi cilj za buduća međuzvezdana putovanja.
Zvezda Proksima Kentauri je crveni patuljak koji se nalazi u sazvežđu Kentaur. Sama zvezda je preslaba da bi se posmatrala golim okom, ali poslednjih meseci naučnici ne skidaju pogled sa nje. Tokom prve polovine ove godine, Proksima Kentauri je redovno praćena HARPS spektrografom instaliranim na 3,6-metarskom teleskopu Evropske južne opservatorije u mestu La Silja u Čileu, a praćena je istovremeno i drugim instrumentima iz celog sveta. .
– Mnogo egzoplaneta je pronađeno, i mnogo više će biti pronađeno, ali potraga za najbližim potencijalnim analogom Zemlji i ovaj uspeh je za sve nas najbolje iskustvo celog života. Sledi potraga za životom na Proksimi B – kaže dr Giljem Anglada, glavni istraživač.
Izvor: Alo.rs/hypebih.ba
