Jelena Trninić Milićević: Zaštitnici slobode govora, zašto sada šutite?

“Zašto ne pišete o kulturi, osim kad je neko komentariše? Zašto ne pišete o kulturi, osim kad su nacionalna i druga pitanja fokus? Zašto ne pišete o kulturi, osim kad je ona predmet dnevno – društveno – političkih dešavanja? Zašto ne pišete o kulturi, osim onda kad vama odgovara? Zašto ne pišete o kulturi, osim kad je prokomentariše Gorica Dodik?“, napisala je Jelena Trninić Milićević, a njeno obraćane prenosimo u cjelosti.

Dobar dan svima. Ja sam ta, čuvena, Jelena Trninić Milićević, očigledno poznatija kao JTM. Ta Jelena, borac za poziciju direktora Narodnog pozorišta Republike Srpske, kuma Gorice Dodik, prijateljica iz koristi, i sve ono što vaše glave mogu da izmisle, namisle. Ali prvenstveno – ono što vam kažu vaši drugari i drugarice. Samo nisam sigurna, ko ovdje koga koristi?

Da krenemo redom, ja jesam Jelena Trninić Milićević, i da, zovu me JTM, ali samo oni bliski meni, baš zbog internih šala. Samo, pogriješili ste. Nisam gore navedeno. Ono što ste rekli, prenijeli, napisali. Ja sam diplomirani ekonomista, patriota, majka četvoro djece, posvećena supruga, majka, prijateljica, profesionalac, prijatelj, čovjek. I to znaju oni koji to treba da znaju i budu sigurni u to. I da, jesam i posvećena kuma, ali ne Gorici Dodik, kako pišete. Gorici sam prijateljica, i to s ponosom kažem, za razliku od vas koji živite od laži, neistina i tendencioznosti. Pitam se – kome ste vi prijatelji. Da ne kažem, kumovi?

Jelena Trninić Milićević jeste vodila odnose s javnošću i marketing Narodnog pozorišta Republike Srpske. Godinama. Uspješno. I to kažu oni koji su sa mnom sarađivali. To kažu pune sale istog tog pozorišta. I da, za to su zaslužni glumci, umjetnici i svi oni zbog kojih su te (pozorišne) sale pune. Ali kažu – u današnjem modernom, svijetu interneta, ništa ne bi bilo moguće bez onog starog – ‘dobar glas se daleko čuje’. A čuje se zbog nas, ljudi iza svjetala reflektora, iza kamera, iza svega onog što je glamurozni svijet glume.

Ne, nisam bila kandidat za direktora Narodnog pozorišta Republike Srpske. I to možete provjeriti. Osim gore navedenog, bila sam samo – iskren profesionalac. Sad kad vidim sve ovo, žao mi je što nisam bila. Bar kandidat. Ako ništa, bila bih bar veći patriota. Za sve ostalo, neka sude oni koji sebi to daju za pravo. Ionako je njihovo mišljenje važno samo njima. Voljela bih, bar i njihovim najbližim.

I molim vas, prestanite. Da osuđujete, pišete, izmišljate, dodajete i tvrdite ono u šta i sami niste sigurni. Imam(o) li pravo na mišljenje? Ili je to pravo dozvoljeno samo vama?

Sloboda govora nam je zagarantovana svima. Ali ne i kleveta. Laži. Tračevi. Tendenciozne neistine. Pustite nas da pričamo, ali se bar potpišite kad vi pričate. I pišete. Ili vam to samo odgovara onda kad vam tako kažu, narede, plate?

Zašto vam smeta Zakon o kleveti? Zašto se ne potpišete ispod tekstova? Zašto ne kažete zašto sve ovo radite?

Zašto vam sve ovo odgovara? Možda zato što vam ne odgovara novo radno mjesto iskrenog profesionalca, patriote, majke četvoro djece?

Imam potrebu i da kažem… Provjerite zašto je taj isti SARTR i kako gostovao 2015. godine? Ko ih je pozvao i zašto? Šta se desilo nakon predstave igrane te, toliko često, spominjane godine ovih dana? Zašto vam smeta moje prijateljstvo s Goricom? Zašto ne istražite kad i kako je Dijana Grbić imenovana za direktora Narodnog pozorišta Republike Srpske? Prije svega, nakon tvita Gorice Dodik? Gorice, moje prijateljice, ali ne i kume – što tvrdite. I neka vam smeta. To i razumijem. Iskrena prijateljstva danas, mahom, ne postoje. Zato vam i smeta.

Smeta vam i Dodik. U kojoj god formi i konstalaciji. Ali prije nego osudite, provjerite. I moj savjet, progovorite o problemima pozorišta. Problemima glumaca. Problemima kulture. Problemima teatra. Problemima današnjih vrijednosti. Ali ti problemi nemaju ‘Dodik’ u sebi. Imaju svakog od vas koji ovo pišete, čitate i vjerujete u to što čitate, ali prije svega, vas, koji, bez imalo stida i srama – nekog prozivate samo zbog mišljenja. Ali da Bog da, samo mišljenja, već i vaših izmišljenih i lažnih konstrukcija.

Prije nego što naredni put (ne)istražite broj boravaka Gorice Dodik u teatru, mojih, po vama, „neuspjelih pokušaja da preuzmem nacionalni teatar Srpske“, osudite slobodu govora i mišljenja koju, igrom slučaja, konstantno branite i čuvate, a ponajviše i najvažnije, zaštitite ono što niko ne napada dok se (ne)bavite onim što treba – zapamtite, svako od nas ima pravo da kaže, misli, napiše, pa i izgovori ono što misli. Kome god to smetalo.

Pa i ono što vi pišete…

Samo, zapitajte se i vi, a i oni koji to čitaju – ko u to vjeruje? Zašto baš sada? Zašto tweet Gorice Dodik? Zašto RTRS? Zašto Narodno pozorište Republike Srpske?

E, baš zato. Jer vam je neko rekao. Napisao. Šapnuo. Platio. I neka je.

Volim onu narodnu – ‘za dobrim konjem, prašina se diže’.

Samo ne zaboravite, a rado ću vas podsjetiti – Zakon o kleveti je i dalje aktuelna tema. Možda samo onda kad odgovara baš vama?

Ostavite nas na miru. Mene, Goricu, tweet-ove, pravo na mišljenje i slobodu govora. A ponajviše, pustite nas da budemo ljudi i govorimo, bez obzira na to kako se prezivamo, s kim se družimo, šta i kako radimo, a prije svega, to šta vi mislite o tome.

Pravih i iskrenih ljudi je danas najmanje. Bez obzira na to ko su i šta su. Dijelite ih kako hoćete. Ja ih dijelim na nule i na one koji su više od toga. Nula ostaje nula, kako god da okrenete. Da ne kažem, pomnožite.

Pozdravlja vas, očigledno po vama – zamalo direktorka, Narodnog pozorišta Republike Srpske, vaša čuvena JTM – napisala je Jelena Trninić Milićević.

BONUS VIDEO: