ZAŠTO SE U SRBIJI ZA ŽUTU KOSU KAŽE DA JE PLAVA? Nedoumica koju ni frizeri ne znaju da reše!
Zašto se za kosu ne kaže da je žuta nego plava, kad nas, očigledno, podseća na žutu, a ne na plavu – i ostale misterije univerzuma. Odgovor na to pitanje leži u činjenici da su se svest o bojama kao i njihovo imenovanje menjali kroz istoriju. Tako neke nijanse koje su danas uobičajne u prošlosti nisu postojale ili, ako i jesu, nije postojala posebna reč za njih, piše Istorijski zabavnik.
U našem jeziku je nijansiranje boja u prošlosti bilo “grubo” pa su se one suštinski delile na tamne ili svetle, zagasite ili sjajne. Tako je u staroslovenskom jeziku reč “plav” opisivala sve što pripada svetlijem spektru boja. Dakle, i bledo/svetlo, ali i ono što danas zovemo zlatnim/žutim. Sve je to bilo plavo, pa se otud i čovek svetle kose zvao “plavim”.
Plava boja označavana je pridevima “sinji” ili “modar”.
Tragovi toga zadržali su se u narodnim pesmama u kojima i danas možete pročitati opise poput “sinjeg mora”, “modrog neba” ili, obrnuto, kako se “žitna polja u daljini plave”…
Vremenom je došlo do delimične zamene – sinje/modro postalo je plavo, a reč “žuto” ušla je u upotrebu iako se prvobitno značenje reči “plav” nije izgubilo. Tako je sve do danas ostao dublet.
Srpski jezik nije jedini u kojoj je opstala ta “nelogičnost”. U poljskom se za osobu svetle puti/žute kose takođe koriste izrazi i “żółty” (“žuto”) ali i “płowy” (“plavo”). Portugalci za ženu svetložute kose kažu “loira” (“plava”) dok Špance muči drugačiji “problem” – kod njih se za plavušu kaže “rubio” što bi u bukvalnom prevodu danas značilo “crvena”.
BONUS VIDEO:
Izvor: Istorijski zabavnik