TUKLA JE MAJKU, UBADALA IGLOM! Sve o hororu koji je Milić preživeo sa ćerkom koja se predozirala
Milić Vukašinović otvorio je dušu i u potresnoj ispovesti ispričao da sebi nikada neće oprostiti što nije uspeo da iz kandži droge iščupa ćerku Maju Avdibegović, koja se predozirala u Sarajevu.
Čuveni roker se samo nekoliko sati pre njene smrti, ne sluteći tragediju, sa suprugom Suzanom vraćao u Beograd nakon posete Bosni, gde je boravio da bi neko vreme proveli kao prava porodica.
– Moja ćerka je imala 14 godina kada je ta priča počela. Ona je ratno dete i generalno je u Sarajevu dosta dece izvršilo samoubistvo. Jako lako se dolazilo do tih najtežih droga u to vreme. Zaljubila se u jednog dečka koji je bio jako lep, svirao je bubnjeve i bio je veoma talentovan i stalno su se družili… Bilo mi je sasvim normalno da malo popije pivo ili “produva travu”. Međutim, taj dečko i svi njegovi drugari su već bili na heroinu. Narkomani se vode mišlju: “Što bih samo ja bio na igli, kad može još neko pored mene.” E tako je on nju navukao. Prvo sam pomislio kada je dolazila kući nekako čudna da je bila malo mamurna, da je popila malo više piva i duvala, dok nisam provalio da je u pitanju heroin, a tada je već bilo kasno.
Milić tvrdi da je na sve načine pokušavao da joj pomogne, ali da je i sam napravio kobnu grešku, nakon koje više nije bilo povratka.
– Zaj*bao sam se jednom kada mi je rekla: “Evo, tata neću više nikad, nikakvu drogu više neću probati.” Htela je da joj iznajmim stan i tu sam napravio najveću grešku, koju sebi nikada neću oprostiti. Iznajmio sam joj stan, nadajući se da se neće vratiti tome i da će joj se zdravstveno stanje poboljšati. Kakvo je u tom stanu bilo leglo narkomana. To je bio horor. I oni su se obično tako okupljali u iznajmljenim stanovima jer ne mogu po haustorima ili na ulici. Kad je stan, onda ih bude i do 50. To je bio užas kada sam video taj stan, bože dragi – mučno mi je i kada se samo prisetim – kaže Vukašinović.
– Moja prva žena je dva dana čistila sav taj nered. Prva žena mi je zamerila i stalno mi govorila da sam ja kriv što mi je ćerka postala narkomanka i krivila me je što sam joj iznajmio stan, a nisam mogao da pretpostavim da će se sve završiti tako, već sam se nadao da će biti mnogo bolje. Ćerka mi je tada imala 14 godina. Ljudi koji su na heroinu, kada se ubodu iglom, žargonski rečeno ključaju. Bila je čak jedna scena pošto je ona htela da bude bubnjar, ja sam je ipak odvratio od te ideje i napravio sam joj jednu ploču jer je bila zaista talentovana za pevanje. Dešavalo se da dođemo u studio i vežbamo pesme za album, ja nju gledam, ona peva, ja sviram i odjednom čujem da ona ne peva i samo se okrenem, a njoj glava sama pada – otkrio je bolne detalje, pa se dotakao i unučadi.
– Onda je ona našla muža i dobila dvoje dece, koju ja neizmerno volim i stalno sam u kontaktu s njima. Deca nisu ništa kriva. Oni su moje srce. Taj muž je bio još gori narkoman. Onda je ona jadnica kasnije patila jer je bila svesna da je narkomanka, ali nije mogla da se izbori s tim. Ona se razvela od tog prvog jedinog muža i htela je da nađe normalnog dečka. I sledeći je bio labilan psihički i krizirao je. Ceo grad je znao za nju. Heroin, kada uđe u organizam, nestaje psiha koja je nekad postojala. Rak kostiju je kriziranje od heroina kad te bole sve kosti. Kažu da to toliko boli da samo morfijum može da ublaži taj bol, nikakve tablete niti lekovi. Kod heroinskih zavisnika se formira jedan strahoviti strah od tih bolova.
– Vodili smo je mi na ta lečenja, ali ne može, to je bilo jače od nje, imala je divne doktore, pričali su oni s njom i sve. Posle toga je zaista došla s jedne klinike i vidim ja da joj se psiha vratila i to je funkcionisalo jedno 15 dana, rekao sam sebi: “Divno, skinula se.” Ali, kako je dobro folirala, inače je bila onako inteligentna, imala je talenta i za pevanje i za glumu i za sve. Na kraju je rekla, kada je trebalo da se vrati u Sarajevo: “Eto, za pet dana će jedan festival” i pitala je mene i moju tada novu ženu da joj kupimo karte i mi kontamo konačno je OK, ali greška. To je tek bio haos, tek su se tamo narkomani sastajali. I mi joj kupimo te karte, nadajući se da je svemu kraj. Dovukla je neku ženu od 45 godina, koju je predstavljala drugaricom, nekog glumca i nekoliko ljudi koje nije dobro ni znala. I to je bio horor. Ali dok je bila sa nama tih 15 dana, bila je normalna i sve je bilo super. Zvala me je: “Tatice moj.”
Hteo sam da je ubijem kad sam video da tuče majku
– …U jednom momentu sam ćerku hteo da ubijem od batina. Ja sam ušao u našu tada zajedničku kuću i kada sam otvorio vrata, video sam kako Maja tuče moju suprugu, koja je maltene nemoćna. Udarala je nogama, a ona je ležala na podu. Ja sam ja zamalo bacio sa terase, nezavisno što je moje dete, ali to kad sam video, znao sam da joj je tražila pare, a ona mučena nije imala da joj da i moja ćerka je nju tukla. Eto, to su ti narkomani. I onog njenog sam hteo da nađem. Maja je mrzela majku, moju prvu ženu, jer ju je zvala narkomanka, i ona je nju prva provalila da se drogira. Majku je mrzela, a mene je volela. Ta psiha nije bila moje dete. Od heroina je bila deformisana njena psiha. Izgubio joj se identitet koji je postojao pre. Kao devojčica je bila duhovita, simpatična, talentovana i omiljena i sve je krenulo naopako posle tog njenog prvog dečka.
Bio sam i ja na kokainu, ali sam uspeo da se skinem
– Dok sam živeo u Londonu, ja sam bio na kokainu, voleo sam da pijem viski i duvao sam… Najviše sam voleo da dupli džek zalijem na prazan stomak. Nema te droge koja može taj osećaj da nadomesti. Kad prođe dejstvo, nemaš da se uhvatiš za nešto, nema tla uopšte. Imaš osećaj da te nema i da padaš u ponor. Gubi se i tvoja ličnost čim ušmrkneš. Zajebano je to, i rekao sam sebi: “Ja ću to pod svoje da vratim” i uspeo sam da se skinem sa kokainom.
Izvor: kurir.rs
