SVETSKI A NAŠ: Stefan je raspametio žiri u popularnom šou “The Voice”!

Objavio: RHT

04/11/2021 2:14 PM

On je profesor i raspevana pop zvezda. Kad ne peva predaje ljudima norveški jezik, a kada peva ne mora ništa drugo da radi. Stefan Zdravković je trenutno najveća pop senzacija na internetu, sve zahvaljujući jednom pojavljivanju u planetarno popularnom talent šou programu “The Voice” kod naših komšija u Bugarskoj. Nepuna tri minuta i izvođenje Zejinovog hita “Pilowtalk” trebalo je Stefanu da osvoji žiri i publiku te postane jedan od favorita popularnog tv šoua, sad kad je sumirao utiske ekskluzivno za portal “HYPETV-RS” pričali smo sa Zdravkovićem o njegovoj “The Voice” avanturi.

KAKO JE BITI POP ZVEZDA U STRANOJ ZEMLJI?

STEFAN: Osećaj je dobar, biti priznat u bilo kojoj zemlji kao umetnik je zaista nešto što mnogo pozitivno utiče na mene i inspiriše me. Sa druge strane osećaj je jako čudan jer ne živim tamo i onda nemam realnu sliku kakvu bih imao da sam stalno u Sofiji.

AKO SI VEĆ IŠAO NA TO DA PROBAŠ NEKI STRANI TALENT ŠOU ZAŠTO BAŠ BUGARSKA A NE BRITANIJA ILI ITALIJA GDE JE MUZIČKA INDUSTRIJA IZUZETNO JAKA?

STEFAN: Pre svega voleo bih da ljudi znaju da je “The Voice” u Bugarskoj podjednako jak kao u bilo kojoj drugoj državi ako ne i jači. Ljudi mogu sami da se uvere i posete njihov kanal na Youtube-u i poslušaju. Sa druge strane ja sam tu odluku doneo u trenutku kada sam slučajno na Facebooku video da se organizuje kasting, nisam imao plan da se negde prijavljujem pre toga, a kasnije se ispostavilo da je to prava priča, iako je jako teško što se tiče samih putovanja jer je pandemija još uvek u toku a sada smo i u crvenoj zoni, tako da mogu misliti kako bi bilo da sam išao za Englesku ili negde drugde.

ŠTA SVE NISMO VIDELI NA TV-u , KAKO JE TEKLA SELEKCIJA NA” THE VOICE”-u?

STEFAN: Ah, mnogo toga ljudi ne vide na tv-u ( smeh). Pre svega prva selekcija tj. kasting se održao preko interneta, tada sam bio odobren za snimanje prve epizode u Sofiji koja se zove Blind Auditon iliti Slepa Audicija, jer su četiri trenera okrenuta vama leđima i ako im se dopadne vaš glas onda se okrenu što znači da su zainteresovani da sarađuju sa vama tokom takmičenja.

Odlazak u Sofiju i ljude koje sam upoznao tamo su iskustvo koje se ne zaboravlja. Od preko 4000. ljudi koji se prijave samo najbolji prođu taj prvi kasting. Konkurencija je velika, ali ono što je najlepše nije postajao nikakav pritisak među kandidatima, jer su svi apsolutno bili divni i otvoreni, svi smo pevali zajedno i družili se.

Takođe su ispoštovane bezbedonosne mere, svaki put smo radili testove na koronu pre no što bismo ušli u studio.

PROŠAO SI DVOBOJE U TAKMIČENJU, ŠTA TE JOŠ ČEKA DO KRAJA A ŠTA JE NAGRADA ZA POBEDNIKA?

STEFAN: Da, sledeća faza se zove The Knockout iliti Nokauti, gde od 8 takmičara u svakom odboru dalje prolaze samo 3 u takozvani Live Show. Sledeća etapa je definitivno najteža i iskreno jedva čekam taj izazov. Što se samo nagrade za pobednika tiče stvarno ne znam. Niti sam ikoga pitao niti znam od ranije, meni je zaista sve ovo nagrada, činjenica da učestvujem, upoznajem ljude, radim ono što najviše volim čini da se osećam kao da sam pobedio već.

KAKO SPREMAŠ NASTUPE SA MENTOROM BORAVIŠ U SOFIJI ILI SI U BEOGRADU?

STEFAN: Boravim u Beogradu, s tim da odlazim vrlo često za Sofiju kada su probe i snimanja, tako da sam često na relaciji Beograd- Sofija a često i Vranje odakle sam inače . Imam super mentora, Lubo Kirov je stvarno jedno pretalentovano divno ljudsko biće koje osim što ima ogromnu karijeru ima srce koje bih voleo da makar 2% više populacije ima, bili bismo svi mnogo srećniji.

DA LI TE LJUDI KOD NAS PREPOZNAJU NA ULICI I KAKVA JE SITUACIJA PO TOM PITANJU U BUGARSKOJ?

STEFAN: Kod nas se to dešava već neko vreme, i verujem da je to normalan sled okolnosti s obzirom na to da se bavim javnim poslom i često se eksponiram. Meni je to super, bitna je mi je ta povratna informacija u svakom smislu i pruža mi kakav podstrek za dalje, a dešavalo se i u Bugarskoj u par navrata kada sam otišao da gostujem na njihovom showu kod Nikolaosa Tsitiridisa. Živim svoj san zaista i živim za to da ga realizujem do kraja.

PROČITAO SAM NEGDE DA TI JE DOSTA TREBALO DA PRELOMIŠ U SEBI ZA PEVAČKI POZIV KAKO JE IZGLEDALA TA BORBA SA SAMIM SOBOM?

STEFAN: Ta borba traje još uvek, a to je borba koju mnogi moji vršnjaci vode jer sredina u kojoj živimo ne čini mnogo da se to promeni. Ljudi još uvek ne doživljavaju muziku i umetnike kao posao ili neku delatnost, i uvek je ta priča kad kažem da pevam, da me neko pita a od čega živiš. Povučen time i kapitalizmom i sredini u kojoj živimo ja sam uvek imao nekakav posao sa strane, tako da trenutno predajem norveški jezik ljudi sa prostora Balkana i iz Emirata kao i našim ljudima koji žive u Norveškoj. Radivši to, nikada nisam prestao da se bavim muzikom, i malo po malo, projekat po projekat, sve sam bliži tome da jedina stvar u koju ću ulagati fokus i energiju bude muzika, stvaranje i izvođaštvo.

JESI LI POČEO UČITI BUGARSKI AKO TI SE OTVORE VRATA ZA KARIJERU TAMO, PRETPOSTAVLJAM DA NEĆEŠ PEVATI NA ENGLESKOM?

STEFAN: Nisam jos uvek, doduše ja ih dosta razumem i stvarno mislim da mi trebalo malo vremena da savladam jezik s obzirom na to da sam iz Vranja i da je moj dijalekt dosta blizak njihovom jeziku. Ako mi se otvore vrata to je druga priča i onda ću delati u skladu sa tim, za mene je muzika najbitniji jezik i to je jezik koja sva vrata otvara, ovi ostali se lako nauče. Postoji mogućnost uvek da ću pevati i na engleskom i da ću probati i sa karijerom u inostranstvu, iz ove perspektive trenutno je zaista apsolutno sve moguće, a ja sam na sve spreman.

S OBZIROM DA SI PROFESOR NORVEŠKOG MNOGI BI OČEKIVALI NEKOG HLADNOG METALCA. KOLIKO SE MUZIKA IZ “THE VOICE”-a RAZLIKUJE OD ONE KOJU SLUŠAŠ PRIVATNO?

STEFAN: Muzika koju tamo pevam je apsolutno ono što slušam kod kuće, verujem da je zato tako dobar odziv kod publike. Jako me raduje što su otvoreni povodom toga i ne uslovljavaju me oko žanrova, čak i prepoznaju sami šta mi odgovara i puštaju me. Što se norveškog tiče i metala, kao klinac sam slusao i metal, doduše nikad taj black metal na koji ljude verovatno misle kad pomisle na Norvešku, ali da odvrnem Pro Pain i Godsmack i dan danas, apsolutno.