Plakala sam kao kiša, OLIVERA KOVAČEVIĆ me izbacila na ulicu!

Vesna Dedić kaže da je najveće poniženje u životu doživela na RTS-u, gde je radila skoro tri decenije. Voditeljka i autorka kultne emisije “Balkanskom ulicom” priča da je bila primorana da promeni posao kad je Olivera Kovačević došla na mesto urednika Zabavnog programa RTS-a.

– U Beograd sam došla tom ulicom, kao i mnogi drugi, jer je Balkanska metafora za dođoše. Posle kraja porodiljskog nisam želela da radim “Jutarnji program”, koji je sam po sebi stresan, a i nije bilo nikog ko bi čuvao dete u zoru. Osmislila sam intervju jedan na jedan, emisiju “Balkanskom ulicom”, i predložila je tadašnjoj glavnoj i odgovornoj urednici RTS-a Bojani Lekić. Ona mi je poručila da to nije emisija dostojna televizije na čijem je ona čelu, da nema vremena da me primi na razgovor jer je prezauzeta i ja sam dala otkaz. Sutradan me je pozvao glavni i odgovorni urednik TV Politika Zoran Predić i ponudio mi da budem urednik kulturno-zabavnog programa. Predložila sam mu “Balkansku ulicu” i on je prihvatio.

Međutim, godinu dana kasnije, Vesnu je pozvao generalni direktor Javnog servisa Aleksandar Tijanić da se vrati i ona je pristala. Ali sa pokojnim direktorom nije imala blizak odnos…

– Nikada nisam bila njegova ljubimica. Nismo se viđali svakoga dana, nismo pili kafe, išli na ručak… Sa njim sam komunicirala samo kada mi je ponudio transfer, pred svaki početak TV sezone, i kada sam pisala scenario za Evroviziju u Beogradu. Nije on kriv, već ja, koja sam napravila zid. Nisam želela nikad da se družim sa šefovima da mi niko nikada ne bi rekao: “Napravila je uspeh, ima gledanu emisiju zato što pije kafu sa ovom ili onim.” Bez obzira na to, Tijanić mi je uvek izlazio u susret. Imala sam veliku podršku od njega. U jednom momentu sam želela da ugasim “Balkansku ulicu” zbog toga što sam htela nešto novo. Rekao mi je: “Dedićka, veruj mi, emisija će ti iz godine u godinu biti sve popularnija i važnija.” Bio je u pravu.

Da ne voli da se intimizira sa nadređenima, pokazuje i činjenica da nije bila bliska ni sa Draganom Bujoševićem, aktuelnim direktorom RTS-a.

– Njega sam videla dva puta za pet godina. Prvi put je bilo kada je došao na RTS, i to na moje insistiranje, jer sam htela da mu poželim kao dođošu dobrodošlicu. Drugi put smo se pogledali oči u oči kada sam davala otkaz. U međuvremenu sam mu pisala mejlove suočena sa ozbiljnim ponižavanjem mene kao autora i sakaćenjem “Balkanske ulice”, ali nikada nije hteo da me primi. Ne znam zašto.

Voditeljka je pre dve godine napustila kuću u kojoj je radila skoro tri decenije i prešla na Novu S. Iako je bila jedan od simbola Javnog servisa, Dedićeva ističe da je bila primorana na taj potez.

– Iako sam otišla sa RTS-a, nekoliko generacija me doživljava kao nekog uz koga su rasli i imali nedeljne ručkove uz “Balkansku ulicu”. U njihovom poimanju ja sam ostala simbol RTS-a. To niko ne može da mi oduzme, iako se oni zbog kojih sam otišla na razne načine, pa i brisanjem mojih emisija sa Jutjuba, trude da se izbore sa sećanjima i emocijama gledalaca.

Prvi udarac od rukovodstva kuće u kojoj je radila doživela je kada jeOlivera Kovačević došla na mesto urednika Zabavnog programa i poručila joj da joj se ne sviđa njena emisija.

– Rekla mi je da emisija treba da traje pola sata, a ne sat. Poslala sam joj mejl: “Poštovani, koncepcija ‘Balkanske ulice’ je žanrovski ispovedni intervju, koji zahteva sat vremena”, ali sam dobila odgovor da je ona smislila neku novu emisiju koja će biti gledanija od moje i da nemam pravo žalbe. Čak mi je jednom prilikom prenela odluku kolegijuma da, ako želim i dalje da radim “Balkanskom”, moram da prestanem da pišem ljubavne romane, a da, ukoliko želim da pišem romane, moram da dam otkaz. Kada sam videla da mi je emisija ugrožena, htela sam da dam otkaz, ali nisam bila u situaciji. Prelazak na drugu televiziju zahtevao je od mene promenu ritma života, a te četiri godine moje profesionalne golgote poklopile su se sa važnim događajima od 14. godine moje kćerke do njenog punoletstva. To su za mene bile izuzetno emotivne godine prepune odgovornosti, pre svega kao majke. Onog trenutka kada je Lenka maturirala u Engleskoj i potom otišla u Holandiju i dala prve ispite na fakultetu, ja sam shvatila da je moje dete izraslo u odgovornu devojku i da imam vremena da se bavim sobom i branim sebe. Dala sam otkaz na RTS-u! Želela sam da spasem emisiju, ali i svoju elementarnu novinarsku čast.

Stid ju je da tuži RTS

Voditeljka se prisetila i poniženja koje je trpela pre nego što je napustila RTS.

– Jedna scena mi se često vraća. Više od decenije sam sedela u kancelariji gde i Žika Nikolić. Kada je on otišao u penziju i prešao na TV Pink, ostala sam sama u toj kancelariji. Sutradan sam došla, a na mom mestu je sedela Olja Kovačević i nova urednica “Šarenice” Aneta Mihajlović.

Rekla sam im:

“Devojke, ne treba da se pomerate, ja idem u montažu, samo da uzmem nešto iz fioke”. A šefica će meni: “Ovo više nije tvoja kancelarija.”

Počela sam da se smejem misleći da se šali i otišla. Sutradan me je na stolu čekalo rešenje generalnog direktora da više ne sedim u toj kancelariji. Osećala sam se bedno, RTS je ogromna zgrada, toliko kancelarija… Dok sam vadila stvari iz ormana kako bih se preselila u drugu kancelariju, ispale su stvari koje su mi pokazale koliko sam vremena provela na tom RTS-u: moje prve štikle kupljene u Londonu za potrebe vođenja “Jutarnjeg programa”, prvi rukopis romana “Zauvek u srcu” i Lenkin beli džemper sa natpisom “Love” veličine dva! To je bio trenutak kada sam najviše plakala u životu. Ponižena, konačno svesna da je uslov opstanka na “novom” RTS-u da piješ kafe sa šefovima, laskaš im i još štošta.

Iako više nema dodirnih tačaka sa Javnim servisom,Vesna ovih dana muku muči da stupi u kontakt sa Draganom Bujoševićem kako bi joj vratio njene emisije. Iako mu često šalje mejlove, ne dobija odgovor od njega.

– Emisija “Balkanskom ulicom” postoji u arhivi RTS-a. Međutim, oni su najveći broj mojih emisija skinuli sa Jutjuba, pa se gledaoci meni žale, jer žele da ih gledaju. Po ugovoru koji sam davno potpisala sa RTS-om početkom veka, te emisije su 100 godina u njihovom vlasništvu. Ali po važećem zakonu o autorskim pravima, oni mogu da imaju pravo na njih samo pet godina. Što znači da bi one koje su snimljene pre šest godina i više trebalo da mi vrate. Želim da ih opet postavim na Jutjub da ljudi gledaju. Nisu ti razgovori suštinski ni moje ni vlasništvo RTS-a, već naroda koji je plaćao pretplatu da bi gledao ono što voli. Gledaoci mi predlažu da tužim RTS, ali me je sramota. Svima koji su od mene otimali sve sam prepuštala radije nego da se borim, makar to nešto bilo moje. Možda je vreme da odrastem i prvi put izgovorim: “Ne dam!” – završava priču Vesna.

AUTOR: INFORMER/hypebih.ba