Ljekar savjetuje: Šta treba da radite a šta ne tokom toplotnog talasa!

Toplotni talas iz zapadne Evrope stigao je i u zemlje regiona, a visoke temperature očekuju se i tokom vikenda kao i početkom naredne nedelje. U većem dijelu BiH, ali i zemljama regiona na snazi je narandžasti meteo alarm, a oglasili su se i zavodi za javno zdravlje uz preporuku kako da se građani zaštite od vrućina.

S obzirom na najave da će temperature tokom vikenda, ali i sljedeće nedjelje ići čak do 39 stepeni, hitno su se oglasili Institut za javno zdravlje Batut, ali i Gradski zavod za javno zdravlje.

Oni preporučuju da građani ne napuštaju svoje domove tokom najtoplijeg dijela dana ili da tokom tog dana borave u hladovini, takođe da rashlađuju svoje stanove i kuće i da tokom dana unose dosta vode. Šta su najveći rizici za građane tokom ovih toplih dana, za Insajder je govorila Ivana Stefanović, ljekar iz beogradske Hitne pomoći.

“Bez obzira što ovakve vremenske prilike jesu prilično naglo nastale, ali imali smo nekih par dana pripreme što se tiče temperature, ipak mogu da kažem da zdrav organizam, i čak i onaj koji nije toliko zdrav ali je kompenzovan lijekovima, ima kapacitet da se prilagodi i izbori sa svim ovim vremenskim prilikama. Jedino što ne treba da radimo je da dodatno opterećujemo svoj organizam i da srce, koje je organ koji najviše u ovom trenutku pati i radi, dodatno ne opterećujemo. Srce mora da proširi krvne sudove na periferiji, odnosno da se kardiovaskularni sistem prilagodi novonastalim uslovima, da se održi unutrašnja temperatura. Zato se mnogo znojimo, i to je u stvari zdrava reakcija organizma, ali srce radi pod povećanim naporom. Zamislite bolesno srce koje radi pod povećanim naporom, svašta može da se desi”, kaže sagovornica Insajdera.

Ljekar dodaje da se, ipak, ovakvih vremenskih prilika ne treba plašiti.

“Nije ovo toplo vrijeme vrijeme za infarkte zato što su krvni sudovi prošireni, ali mi smo prije dva do tri dana imali u toku 24 sata 6 infarkta, a najmlađi pacijent je imao 17 godina. Ipak, ovog vremena se ne treba plašiti, imamo kapacitet za preživljavanje, ali moramo biti razumni i moramo se prilagoditi – sve ono što ne moramo da radimo, ne treba da radimo i definitivno treba da rashlađujemo prostorije”, ističe dr Stefanović.

Postavlja se pitanje i kako da se zaštite oni koji moraju da rade na otvorenom ili pacijenti koji imaju hronične bolesti, kojima ovakve vremenske prilike mnogo teže padaju nego zdravim ljudima.

“Što se tiče starijih i pacijenata koji su bolesni od hroničnih bolesti, a najviše sada insistiramo na kardiovaskularnim, preporuka je da u najtoplijem dijelu dana ne izlaze iz kuće, da u dogovoru sa svojim ljekarom, ali nikako sami, možda i smanje doze lijeka za pritisak, da predveče, kada duva vjetar i prijatno je, izađu da se prošetaju, ali da taj najtopliji dio dana ostanu kod kuće”, navodi sagovornica Insajdera.

Dodaje da ljudi koji moraju da rade, poput onih na građevini, ali i njenih kolega, moraju da se prilagode vremenskim uslovima.

“To znači da uvijek uz sebe imamo neku tečnost. Nešto što vam inače možda ne bih preporučila, ali sada da, je mineralna voda – zbog gubitka elektrolita, i da kod sebe imamo nešto slatko i to brze šećere, bez obzira šta inače mislimo o njima. Sada srcu trebaju brzi šećeri koje će dobiti odmah, a ne razgradnjom i u procesu metabolizma, ali i nešto slano. Ako to nije mineralna voda, onda nije loše da imate nešto što volite. Ja više volim zdrave grickalice: lješnik, badem, susam, suncokret. To je ono što može pomoći da se brzo digne pritisak, pogotovo za ljude koji imaju nizak”, ističe dr Stefanović.

Klima nije problem – veći rizik je kada je uopšte ne uključujemo

Na pitanje koje su najčešće greške koje građani prave kada pokušavaju da se rashlade, dr Ivana Stefanović kaže da nije dobro rashlađivati prostorije na veoma niske temperature, ali da je mnogo veći problem to što mnogi, posebno stariji građani, uopšte ne koriste rashladne uređaje.

„Ja mislim da to kad neko rashladi stan na 16 stepeni nikako nije dobro, jer mi zimi imamo višu temperaturu u stanu i dogrijavamo se i onda ne razumijem zašto biste danas spustili toliku temperaturu u stanu. Ali, opet kažem, potrebno je razumno ponašanje“, kaže dr Stefanović.

Dodaje da bi temperatura u prostoriji trebalo da bude ona koja najviše prija ukućanima, ali da je važno postepeno se prilagoditi pre izlaska na vrućinu.

„Ako ste cijelo vrijeme u stanu, neka vam temperatura na kojoj ste rashladili prostoriju bude ona koja vama prija. Potpuno je svejedno koja je, ali ako izlazite napolje, očekivano je da treba malo da se prilagodite, da dok ste još u stanu isključite klimu, da malo sačekate, izađete u hodnik, pa izađete tek onda napolje“, navodi ona.

Ipak, naglašava da veći rizik predstavlja izbjegavanje rashlađivanja nego razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature.

„Ništa to nije toliko strašno koliko se mi plašimo onoga da naši sugrađani uopšte ne uključuju rashladne uređaje, pogotovo oni 65+“, upozorava dr Stefanović.

Toplotni udar može da ugrozi život, najugroženiji stariji građani

Dr Ivana Stefanović upozorava da ljekari i dalje viđaju prave slučajeve toplotnog udara, koji je ozbiljno, po život opasno stanje i ne treba ga poistovjećivati sa običnim osjećajem da je nekome previše vruće.

„Kad vi kažete toplotni udar, mislite da vam je jako vruće, a kad mi u medicini kažemo toplotni udar, to je nešto što ozbiljno ugrožava vaš život i to se liječi u bolnici“, objašnjava dr Stefanović.

Dodaje da su nekada od toplotnog udara najčešće obolijevali radnici koji su radili pored visokih peći, dok se danas sa tim stanjem sve češće susreću kod starijih osoba.

„To smo nekad imali kod onih radnika koji su radili pri visokim pećima i u pekarama, ali sada to srećemo kod baka, deka, naših starih roditelja koje nekada često i ne obilazimo koliko bi trebalo. Oni sve zatvore jer ne vole propuh, ne vole da se rashlađuju i onda zaista zateknemo temperaturu 42, potpuno termoregulacioni sistem više ne radi“, upozorava ona, prenosi Insajder.

Zbog toga apeluje da se stariji članovi porodice češće obilaze i podsjećaju da unose dovoljno tečnosti, ali i da se sa vodom ne pretjeruje.

„Dakle, da ih više obilazimo, da ih tjeramo da piju dovoljno tečnosti, ali opet nemojte ni s tim pretjerivati, jer imali smo prošle godine jednog pacijenta koji je osam litara tečnosti popio i došao u stanje kome koja je izazvana tim unosom, praktično abuzusom vode. Dakle, ništa nije apsolutni lijek i ništa nije apsolutno loše“, kaže dr Stefanović.

Ona ističe da je tokom tropskih dana važno rashladiti prostoriju kako bi se organizam tokom noći odmorio.

„U ovoj situaciji rashladite prostoriju, omogućite svom srcu da se u toku noći odmori, bez obzira koliko godina imate, da bude prijatno u stanu“, zaključuje dr Stefanović.

BONUS VIDEO: