JASMINA BRAJOVIĆ (42), optužena za ubistvo muža Milorada, iznela odbranu pred sudom!

NE znam šta je na kraju puklo u meni. Provocirao me je i rekla sam mu da prestane. Imala sam veliki, crni, kuhinjski nož u ruci, više ne znam ni odakle sam ga uzela. On je krenuo ka meni da me udari, uhvatio me je za vrat. Sklonila sam mu ruku i lupio mi je šamar. Refleksno sam reagovala, podigla ruku i ubola ga jednom u grudi.

Ovako je u Višem sudu u Beogradu Jasmina Bajović (42) opisala kako je u novembru prošle godine ubila supruga Milorada (54) u kući u Surčinu. Ona je iznoseći odbranu ispričala šta se sve dešavalo u njenoj porodici i da je suprug stalno pio i u takvom stanju maltretirao i nju i decu, tri sada već odrasla sina.

– Bila je nedelja, ustala sam ranije, skuvala sebi kafu, a njemu kafu i čaj i radila sam kućne poslove. On je posle, između devet i deset sati negde otišao, imao je takav običaj da ode i da se ne javi i vratio se oko pet po podne pijan. U kući smo bili najmlađi sin Nikola i ja. Počeo je da se svađa, da me vređa da sam kurva, da se švalerišem sa doktorom koji me leči. Dok sam čučeći lepila tapete u hodniku, on me je ošamario, a kad sam ustala udario me je još dva puta. Nikola ga je sklonio od mene i odveo u dnevni boravak.

Jasmina kaže da je on i iz sobe nastavio da je vređa i da je ona ušla i rekla mu da hoće da se razvede.

– Nikola nas je opet razdvojio i ja sam otišla u kuhinju da spremim sinu da jede. Uzela sam nož iz fioke da isečem hleb, a muž me je i dalje provocirao iz sobe. Ušla sam tamo, ne znam zašto, možda mahinalno, nisam htela nešto tako da uradim.

Jasmina kaže da je onda Nikola izašao iz kupatila, stavio Miloradu peškir na ranu, ali da nisu uspevali da dobiju Hitnu pomoć, pa su pozvali njenog najstarijeg sina Stefana da ih on zove:

– Pošto Hitna nije dolazila, odneli smo ga u kola da ga vozimo u bolnicu, ali je onda Hitna stigla i preuzela ga, a mene je policija uhapsila.

Jasmina je ispričala da je Milorad stalno dolazio pijan kući i da je tad nije prvi put udario:

– Pre četiri godine me je gurnuo u štok da udarim glavom. Nije me često tukao, ali je znao kad mu dođe, uglavnom šamar i guranje. To samo deca znaju, te stavri nisam nikome pričala. Decu je isto provocirao, psihički ubijao u pojam, kako su neodgovorni, ne daju ništa za kuću, a svi oni rade, čak i najmlađi, koji ide u školu i radi. Bio je ljubomoran toliko da nisam smela ni komšiji da kažem dobar dan. Jedino lepo što o njemu mogu da kažem jeste da je zaista bio dobar majstor kad je popravljao automobile i da je na poslu bio trezan.