IZBORI U BIH: Ko će posle izbora voditi Republiku Srpsku?

Po istraživanju agencije „Metriks”, obavljenom od 11. do 17. septembra na uzorku od 1.558 ispitanika, za Dodika bi glasalo 47 odsto ispitanika, a za Trivićevu tek 35 odsto žitelja RS, objavljuje srpska novinska agencija SIA.

ATA images

Milorad Dodik i Jelena Trivić se takmiče za mesto predsednika RS, a Željka Cvijanović i Mirko Šarović za člana predsedništva BiH. Naredne nedelje u BiH i Republici Srpskoj biće održani opšti izbori, na kojima će građani u oba entiteta birati najviše predstavnike vlasti koji će voditi zemlju u naredne četiri godine.

„Iako istraživanja u preseku govore u prilog tome da će opšte stanje, manje-više, ostati nepromenjeno uz rast nekolicine kandidata i njihovih frakcija u određenim partijama, treba biti oprezan s prognozama”, ocenjuje politikolog Vojislav Savić.

Pored nekolicine manjih partija i njihovih kandidata koji na izbore izlaze samostalno, pred biračima Republike Srpske su dva suprotstavljena politička bloka. Vlast predvodi partija Milorada Dodika, a opoziciju stranke Mirka Šarovića i Branislava Borenovića SDS i PDP.

Kao kandidati vladajućeg bloka za dve najvažnije pozicije nominovani su Milorad Dodik, koji se bori za mesto u Palati republike u Banjaluci, dok je za poziciju srpskog člana Predsedništva BiH kandidovana Željka Cvijanović, aktuelna predsednica RS.

Kao rivala Dodiku za mesto predsednika RS opozicija je ponudila Jelenu Trivić iz PDP-a, a kao kandidata za srpskog člana Predsedništva BiH Mirka Šarovića.

Vođe oba politička bloka uveravaju u pobedu svojih kandidata, a već se pojavljuju i neka istraživanja javnog mnjenja. Međutim, i same ankete nude oprečne podatke o favoritima. Po jednima, pobednik je Dodik, a po drugom Jelena Trivić. Ipak, oba istraživanja podudaraju se u tome da je Cvijanovićeva favorit u odnosu na Šarovića, dok Dodikovoj partiji (SNSD) obe ankete prognoziraju najveću podršku birača.

Naime, po istraživanju agencije „Metriks”, obavljenom od 11. do 17. septembra na uzorku od 1.558 ispitanika, za Dodika bi glasalo 47 odsto ispitanika, a za Trivićevu tek 35 odsto žitelja RS.

Po istom istraživanju, koje deo banjalučkih medija predstavlja kao anketiranje kojim se Dodik hvalio Putinu, za Cvijanovićevu bi glasalo 42 odsto birača, dok bi Šaroviću za funkciju u Sarajevu podršku dalo tek 22 odsto građana Srpske.

Kad je reč o partijama, Dodikov SNSD podržava 35 odsto birača, Borenovićev PDP 14 odsto, Šarovićev SDS 11 odsto, a DNS Nenada Nešića (treći politički blok) pet procenata.

„Svakako će najzanimljivije biti posmatrati rezultate izbora u Banjaluci i kako će se stvari odvijati dve godine nakon što je opozicija preuzela vlast na lokalu u najvećem gradu Srpske, a SNSD krenuo u kontraofanzivu”, napominje Savić.

Rezultati oba istraživanja i opšti utisak analitičara jesu da Dodikova stranka i dalje uživa najveću najveću popularnost među žiteljima Srpske. S tim da jedna od anketa, kad je reč o pojedinačnim kandidatima za mesto u Palati republike, prednost daje Dodiku, a druga Trivićevoj.

Ukoliko na izborima pobedi Dodik, Vladu RS bi verovatno predvodila njegova stranka. No, ako se ispostave kao verodostojna istraživanja po kojima će u Palatu republike ući Jelena Trivić, a desi se da skupštinsku većinu obezbedi Dodikov blok, to bi moglo da dovede do zanimljive političke jeseni.

Naime, ako opozicija ne uspe da skupi 42 „ruke” u Skupštini RS, moguće je da bi Trivićeva u tom slučaju mandat morala da ponudi predstavniku skupštinske većine, što bi teoretski mogao biti i sam Dodik. To je na izvestan način već viđeno, kad je Dragan Čavić, nekadašnji opozicionar i predsednik RS, mandat morao da da oponentu – Dodiku.

Bude li odnos snaga i u parlamentu RS približan, do izražaja bi eventualno mogla doći i udružena bošnjačka koalicija kao tas na vagi za uspostavljanje izvršne vlasti u RS, ali i neke manje partije takozvanog trećeg bloka ukoliko se posle brojanja glasova nađu iznad cenzusa.

U zajedničkim institucijama u Sarajevu, pak, nije nužno da će pretpostavljena pobeda Cvijanovićeve bloku koji ona predstavlja obezbediti ulazak u Savet ministara BiH jer formiranje organa u Sarajevu zavisi prevashodno od broja poslanika u parlamentu BiH, iako, doduše, prednost uvek ima blok koji obezbedi mesto u Predsedništvu BiH. S druge strane, u Federaciji BiH najzanimljivija bitka vodiće se između Bakira Izetbegovića i Denisa Bećirovića za poziciju u Predsedništvu BiH.

„Ovo je možda najmirnija kampanja u minulih 10 godina, nema mnogo međusobnih prepiranja i niskih udaraca. Stranke i pojedinačni kandidati uglavnom se obraćaju svojim biračima i simpatizerima i gledaju da maksimalno mobilišu one koji gravitiraju njihovim politikama. U odnosu na period od pre godinu dana znatno su reterirale obe strane kada je u pitanju svađalačka retorika. Ne vidim ni neki preteran napor da se stimulišu apstinenti”, zaključuje Vojislav Savić.