Devojke, proverite da li vam dečko pati od sindroma ”PETRA PANA!”
Sigurno svi znate priču o Petru Panu – dečaku koji ne želi odrasti i to je slatko dok je u bajkama, ali kada se to preslikava u stvarnosti onda takvi ljudi postaju veliki problem sebi i okolini.
Naziv nazvan po dečaku koji nikada nije odrastao, izraz “sindrom Petra Pana” prvi je put viđen u knjizi psihoanalitičara Dana Kajlija iz 1983. godine “Sindrom Petra Pana: muškarci koji nikada nisu odrasli”. Pojam opisuje fenomen odraslih koji stare fizički, ali ne i emocionalno. Odrasli sa sindromom Petra Pana izbegavaju lične i profesionalne odgovornosti odrasle osobe.
“Oni su samo pojedinci koji stvarno ne žele odrasti. I smatraju da su odgovornosti odraslih zaista izazovne”, kaže psihoterapeut i stručnjak za odnose Babita Spineli.
Kajli se u svom istraživanju možda fokusirao na muškarce, ali sindrom Petra Pana može se primeniti na bilo koji pol.
“U današnje vreme nemamo takve rodne stereotipe pa doista želimo biti otvoreniji u načinu na koji ih primenjujemo”, potvrđuje Spineli.
Sindrom Petra Pana nije službena dijagnoza ili stanje mentalnog zdravlja priznato od Svetske zdravstvene organizacije ili Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-5).
6 uobičajenih znakova po kojima ih možemo prepoznati
Teško je reći imate li vi ili neko koga poznajete sindrom Petra Pana jer ne postoje službeni simptomi, no postoje neki uobičajeni znakovi koji mogu ukazati na sindrom, iako bi se kod svakog mogli drugačije manifestovati.
Problemi s dugoročnim planovima
Nekome sa sindromom Petra Pana može biti teško biti u dugotrajnoj vezi, romantičnoj ili platonskoj. Njihov stil privrženosti sve je samo ne siguran i možda se neće moći emocionalno posvetiti nekom drugom. To ne znači da svi koji ne žele dugotrajnu vezu imaju ovaj sindrom.
Oslanjanje na druge ljude da će se brinuti o njima
Mogu biti skloni tome da zavise od roditelja ili porodice.
“Oni nisu u stanju da učinie ništa što bi im pomoglo da se odvoje od roditelja ili nekog ko se brine o njima. Oni uživaju dok se drugi brinu o njima”, kaže psihijatar za decu i odrasle dr Gauri Kurana.
Nema interesa za lični rast
Postoji opšte shvatanje da kako stariš, rasteš kao osoba. Rast može biti minimalan, ali i dalje je rast. No, kad imate sindrom Petra Pana, nema razloga za rast: uživate živeti život onako kako ste uvek živeli i ne vidite ništa loše u tome.
Teško donošenje odluka
Prosečna osoba donosi oko 35.000 odluka svaki dan. Moglo bi se reći da se to odnosi na većinu odraslih. Neko sa sindromom Petra Pana to može izbeći ako neko drugi preuzme vođstvo.
“Često se boje da će na njih gledati negativno, pa su paralizovani oko svojih odluka”, kaže Spineli.
Čvrst odnos s novcem
Nisu svi pametni kada je u pitanju upravljanje novcem. O svojim finansijama možete razmišljati samo dok trošite novac ili proveravate svoje račune, ali i dalje razmišljate o tome. Za nekoga sa sindromom Petra Pana, praćenje ličnih finansija nije prioritet. To čak može biti i nešto što potpuno izbegavaju – sve dok se na njihovom računu ne pojavi minus.
Izbegavanje sukoba
Neko sa sindromom Petra Pana možda još uvek ima emocionalnu zrelost deteta. Stoga, što se tiče sukoba, oni ga izbegavaju najbolje što mogu, ponekad bežeći u vlastitu stvarnost, a drugi put jureći i zaključavajući se u spavaću sobu.
