DANAS JE DRŽAVNI PRAZNIK U SRBIJI: Obeležava se Dan primirja u Prvom svetskom ratu!
U Srbiji i svetu se obeležava Dan primirja, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. Ministar Nikola Selaković, kao izaslanik predsednika Aleksandra Vučića, položiće venac na Spomenik neznanom junaku Avali u 9.30.
Do tada u najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala po popisu iz 1914. godine. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.
Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, a u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu se kao državni praznik u Srbiji proslavlja od 2012. godine.
Natalijina ramonda (Ramonda nathalie) neobičan je cvet izuzetne lepote, a njegova simbolika važna je Srbe iz nekoliko razloga. Ovaj cvet poznat je i kao cvet feniks jer i kad uvene i potpuno se osuši može da oživi ako se i malo zalije.
Stoga život ovog neobičnog cveta ima izuzetnu simboliku u vezi sa Velikim ratom i srpskom vojskom u njemu – vojskom koja je doslovno vaskrsla i iako izmučena pokazala svoju moć i hrabrost u Velikom ratu.
Ramondu je prvi klasifikovao čuveni prirodnjak Josif Pančić 1874. godine. Dao joj je ime srpska ramonda (Ramonda serbica). Biljka je prvo uočio na Rtnju, a potom i u okolini Niša. Naš narod ih zove i kolačići, a neodoljivo podsećaju na ljubičice. Jake su i izdrljive, preživele su i ledeno doba i opstale do dan-danas – raste na istoku Srbije i na Kajmakčalanu u Grčkoj ,čiji je najviši vrh Sveti Ilija, a na kom je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe uoči proboj Solunskog fronta u Velikom ratu.
Ova biljka, nadaleko poznata po svojoj lepoti, dobila je ime po srpskoj kraljici Nataliji! Reč je o supruzi kralja Milana Obrenovića. Pošto je kralj voleo da boravi u u Nišu, tadašnjoj drugoj prestonici Srbije, s kraljem i kraljicom uvek je putovao i dr Sava Petrović, dvorski lekar.
On je bio obrazovan čovek, voleo je botaniku i duge šetnje. Jednom prilikom, šetajući se okolinom Niša, uočio je još jednu vrstu ove biljke i dao joj ime Ramonda nissana – niška ramonda, ali joj to ime nije bilo suđeno.
Očaran kraljičinom lepotom, dvorski lekar promenio je cvetu ime u Natalijina ramonda – Ramonda nathaliae. Biljku je tako otkrio doktor Sava Petrović 1884, ali ju je u botaniku i literaturu prvi uveo Josif Pančić. Ova retka biljka raste samo u Srbiji, Makedoniji i Grčkoj. Danas je retka i ugrožena vrsta, a u Srbiji i strogo zaštićena.
Narod je zove i vaskršnjim cvetom jer i kad je osušena oživi, a cveta baš za Vaskrs. U Evropi, osim ramondi, svega dve vrste imaju ovu sposobnost anabioze.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije Nikola Selaković, kao izaslanik predsednika Republike Aleksandra Vučića, položiće venac na Spomenik neznanom junaku Avali u 9.30, a zatim će se upisati u Spomen knjigu, saopštila je Vlada Srbije.
Izvor: Kurir
