Kristini Spalević i njenom nevenčanom suprugu Kristijanu Goluboviću preminuo je pas Koko. Potresne scene prvo je objavio Golubovićm, koji je otrkio da je čak pokušao da psu da veštačko disanje kako bi probao da ga oživi.
Spalevićeva je sada odlučila da objasni tačno sve šta se desilo, pa je iznela sumnju da smatra da su joj veterinari ubili psa. Pored toga, ona je otkrila i da je htela da napravi sahranu za psa, ali da se ipak odlučila da ga kremira, kako bi zauvek nosila urmu sa sobom, jer nijedno drugo kuče ne može zameniti njegovo mesto.
– Morala sam da skupim snagu da vam se obratim, iako neki razumeju. Zašto kad neko ode, mi sad objavljujemo fotke na mrežama, ali kada doživite i vidite da to znači, ja sam se na taj korak odlučila, zato što je Koko postao javna ličnost pored nas. Nisam mogla da verujem da mi se dešavalo da odemo u prodavnicu i mene ne prepoznaju, koliko njega. Videla sam dosta komentara, kako je umro, neke gluposti koje ja ne mogu da shvatim. Kao ovo je već drugo štene iz tog legla, svi su se pitali kako Koko nije prgav, kako se sa svima druži… – priča Kristina.
– Neko mi je napisao i da dam papir da vide od čega je pas umro. Ja se nikome neću pravdati. Koko je pre par meseci pao sa kreveta, uklještio je neki nerv kod vrata, kao nas kada udari promaja, nije bio visok pad, ali je nezgodno pao. Dobio je analgetike i već uveče je bio dobro, u novembru je to bilo. Sve je bilo super, vitalan je bio. Ja sam otišla malo kod mojih u posetu, probudila sam se i zatekla sam Kokoa sa zabačenom glavom. Uplašila sam se, jeo je najnormalnije, onda sam ja pokušala da ga izvedem napolje, odmah je krenuo za mnom, na momente je zabacivao glavu. Pozvala sam Kristijana da idemo kod veterinara, sve su uradili, rekli su nam da nije ništa polomljeno, da nije uganuo, da je sve u savršenom redu, da će dobiti analgetik i da dolazi narednih par dana. Na pola puta do kuće, ja sam primetila da mu je ispao jezik, da se olabavio, Kristijan je pokušao da ga vrati i uspeo je. Pozvali smo veterina na video poziv, rekao je da je to normalno, da je dobio sedativ, da će spavati par sati. Ja sam ga pustila da odšeta do stana, popeo se pored našeg deteta i konačno mi je delovao da je sasvim u redu. Ja sam mu stavila jastučič ispod glave. Otišla sam da operem kosu, dete je počelo da plače, došla sam u sobu i videla sam Kokoa da se potpuno olabavio. Videla sam da se upiškio u krevet, podigla sam ga i nekako sam osetila da neće doći sebi, drmala sam ga, umivala, molila sam ga da me ne ostavlja, Kristijan je mislio da se neće ništa strašno desiti. On je sačekao mene da dođem da ga uzmem u ruke i da mi umre na rukama. Kristijan je pokušao da mu da veštako disanje, zvali smo veterinara… Pokušavali smo i pokušavali, nažalost, izdahnuo je i narednih 20 minuta, mi smo bili ubeđeni da će se probuditi. Hteli smo da napravimo grobno mesto, ali shvatila sam da ćemo mi da se selimo odatle, da će tu neko nešto da sagradi, da će ostali psi vršiti nuždu, nije zaslužio to. Našla sam na internetu stranicu koja kremira pse, znam da zvuči surovo, ali bolje da uvek bude uz nas. Koko je dobio prejaku jačinu sedativa – objasnila je Kristina kroz suze.
hypebih.ba / alo.rs
