Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Prvo i drugo obretenje glave svetog Jovana Krstitelja – Krstovdan. Događaji vezani za mučeničko stradanje svetog Jovana Krstitelja preneti su u svetim Jevanđeljima po Mateju, Marku i Luki. Isus o njemu kaže “Niko od rođenih od žena nije veći od Jovana (Krstitelja)”.
Jovan je bio prvi sveti mučenik hrišćanske vere, uhapšen 27. godine Nove ere, a stradao 28. godine odsecanjem glave. Prema predanju Jovan Krstitelj bio je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, Irodove žene. Nakon toga zla Irodijada je naredila da se glava Svetog Jovana ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se plašila da strašni prorok nekako ne vaskrsne.
Stoga je uzela njegovu glavu i zakopala je na nekom skrivenom i nečasnom mestu mestu, duboko u zemlju. Njena dvorkinja Jovana, dobra i pobožna žena nije mogla da dopusti da glava božijeg čoveka ostane na tom mestu, pa ju je tajno iskopala, odnela u Jerusalim i sahranila na Jeleonskoj gori.
Ne znajući za to, car Irod kada je saznao o Isusu kako čini velika čudesa, uplašio se i rekao: “To je Jovan koga sam ja posekao, on ustade iz mrtvih”. Posle izvesnog vremena neki znamenit vlastelin poverovavši u Hrista, ostavio je položaj i zamonašio se, i kao monah, s imenom Inokentije, nastanio se na Jeleonskoj gori, baš na onom mestu gde je glava Krstiteljeva bila zakopana.
Želeći da zida sebi ćeliju, kopajući duboko našao je zemljani sud i u njemu glavu, za koju mu se javi tajanstveno da je Krstiteljeva. On ju je celivao i zakopao na tom istom mestu.
Drugo obretenje
Na ovaj dan se zato proslavlja prvo i drugo Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja, kao pomen na ove događaje. Po Božijoj zapovesti ta čudotvorna glava kasnije je išla od ruke do ruke, ponirala je u zaborav i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme carice Teodore i u vreme patrijarha Ignjatija, preneta u Carigrad.
Današnji praznik pada usred Vaskršnjeg posta, pa se podrazumeva da svi pravoslavni hrišćani tog dana poste. Pravilo posta ovog dana propisuje post na ulju, to jest jede se hrana spremljena na ulju, dozvoljeno je piti vino, nije dozvoljeno jesti ribu. Tokom celog Vaskršnjeg posta, riba se jede samo na Blagovesti i na Cveti.
Danas ne smete da radite nikakve teže poslove. Naročito je rasprostranjeno verovanje da se na ovaj praznik ne diraju noževi niti drugi oštri predmeti kako se ne bi povređivale rane nevino stradalog svetitelja.
hypebih.ba / kurir.rs
