Ceca otvorila dušu i otkrila do sada nepoznate detalje iz života sa Arkanom!
Svoju karijeru uspešno gradi skoro četiri decenije i taman kada pomislimo da smo sve čuli o njenom životu, folk diva Svetlana Ceca Ražnatović uspe da nas iznenadi.
Ceca je pevala i džuskala punih četiri sata u prepunoj diskoteci u Crnoj Gori, nakon čega je izdvojila malo vremena za intervju. Nasmejana i raspoložena uprkos tome što je bilo skoro šest ujutru, Ceca je odgovarala sa osmehom na licu.
– Još uvek me drži adrenalin i taj naboj energije, sreće i svega najlepšeg. Navikla sam da sa nastupa u Crnoj Gori odlazim onda kada ljudi kreću na posao i to mi ne smeta – rekla je odmah Ceca za Alo.
Da li ti je žao što nisi od onih koji odlaze na posao u sedam ujutru?
– Nije mi žao. Završila sam školu i da sam htela da ustajem u sedam ujutru i idem u kancelariju, sigurno bih to radila. Ipak je ovaj posao koji sam odabrala neka druga dimenzija i retki imaju priliku da sve ovo dožive.
Da li si nekada sebe upitala: „Šta mi je sve ovo trebalo?“
– Nikada.
Šta je to što te pokreće sve ove godine, pored publike i energije koju od njih dobijaš?
– Pune 34 godine me ljubav prema ovom poslu drži i mislim da nikada neće prestati. Jedino što me ponekad umori jesu putovanja, ali kada dođem na nastup i kada stepeništem krenem ka bini, zaboravim na sve. Sebe ne bih mogla da pronađem u nekom drugom poslu, jer je ovo moj život. Ljudi me vole, što je najveći poklon od moje publike.
Sve velike zvezde imaju raznorazne zahteve, znamo da ti nisi od tih. Ali evo, na primer, da li poput inostranih koleginica imaš svog psihologa koji može da ti olakša pritisak koji nosi posao kojim se baviš?
– U estradni svet sam ušla sa četrnaest godina i do sada mi, hvala bogu, nije trebao psiholog, a ni psihijatar. Znam da se nosim sa tim pritiskom. Trudim se da ljudima budem pristupačna, što bi naš narod rekao „narodska žena“ i nikada nisam bežala od toga, niti me je pritiskalo. Kroz karijeru sam imala najlepše moguće situacije i moja karijera je zaista za poželeti. U privatnom životu sam imala uspone, padove i teške situacije, pre svega psihički teške i trebalo je nositi se sa tim, ali imala sam porodicu koja mi je baza, podrška i uvek su mi pomagali. Postojali su trenuci u kojima nisam videla svetlo na kraju tunela, ali hvala bogu, sve se završilo. Kada čovek to shvati i nauči da u životu postoje lepe i ružne stvari, onda mu bude lakše. Kao more – moraš da naučiš da plivaš kroz talase.
Kada se ugase kamere. Kada skineš šminku, skupu garderobu i kada ostaneš sama sa sobom, da li si srećna?
– Naravno da jesam. Imam zdravu decu, porodicu, prijatelje koji me vole i koji su mi lojalni. Pokojni suprug me je naučio tome. On je govorio da bogatstvo nije u materijalnim stvarima, već kada na prstima jedne ruke možeš da izbrojiš ko su ti lojani prijatelji. Toga se držim i zaista je bio u pravu.
Da li je istina da je Arkan insistirao da nosiš kratke suknje i da uvek budeš seksepilna na sceni?
– Istina je. On je mene obožavao i svemu me je naučio.
Koji još njegov savet pamtiš i primenjuješ i danas?
– Pamtim sve njegove savete, a bilo ih je mnogo. Učio me je kako se drži telo, kako se drži čaša… Bila sam jako mlada kada sam njega upoznala, mislila sam da sam popila svu pamet ovog sveta, ali sam bila i odličan učenik. Volela sam da učim i slušam. Ostvarena sam žena, nemam problem sa egom i sujetom pa zbog toga i mogu sve ovo da ispričam.
Ko više liči na Arkana, Anastasija ili Veljko?
– Pokupili su ono najbolje i od njega i od mene, a šta će kod koga više dominirati, pokazaće vreme.
Ostvarena si na poslovnom planu, sada si i zaljubljena, što se vidi po tebi… Bogdan je krenuo i da te prati na nastupima, kakav je osećaj…
– Ne ide sa mnom stalno, jer i on ima svoje obaveze, a mi posao i ljubav ne mešamo, ali kada je u prilici da krene sa mnom, volimo da provodimo vreme zajedno, zašto da ne. Naravno, Bogdanu nije obaveza da ide sa mnom (smeh).
Neću da se valjam u blatu
Nikada nisi ulazila u sukobe sa koleginicama, iako tebe često spominju. Kako si uspela da se suzdržiš u nekim situacijama?
– Meni zaista nije bitno šta se priča, već ko priča ili što bi moji sa juga rekli: „Ako se pomešaš sa pomijama, svinje će da te pojedu“, tako da je ponekad najteže da se izdigneš iznad situacije, ali i najlepše. Svi mi znamo da odgovorimo, da nešto prokomentarišemo, ali važno je da ne ulaziš u to blato. Čim se upleteš u celu priču, onda se ne razlikuješ od onih koji te na primitivan način komentarišu i vređaju, a ja nisam deo tog sveta.
Porez plaćam, a za Popovića ne znam
Kao prava bomba odjeknula je priča da Saša Popović veći deo honorara za članove žirija isplaćuje na ruke, te da je utajio veliku svotu novca od države, Ceca kaže da ona nije u toku sa pričom, ali da svako mora da ispuni obaveze koje ima.
– Kad god su češljali estradu, uvek je moj predmet bio na vrhu (smeh). Zaista prvi put čujem tu priču o Popoviću, pa ne bih ni komentarisala, ali porez mora da se plaća i obaveze prema državi da se regulišu – rekla je Ceca.
Izvor: Alo/hypebih.ba
Komentari