Istorija ovog mesta praktično počinje tužnim predanjem o devojčici koja je zaklana zbog vere i hrabrosti
Manastir Nimnik, u hrastovoj šumi sela Kurjače, mesto je na koje dolaze po isceljenje hiljade ljudi godišnje i mesto sa koga su mnoge nerotkinje ponele nadu, a malo potom saznale da su u blagoslovenom stanju. Manastir se nalazi između Požarevca i Velikog Gradišta. Vreme nastanka Nimnika datira oko 1389. godine, odnosno Kosovskog boja.
Postoji legenda vezana za naziv ovog manastira.
Istorija ovog mesta praktično počinje tužnim predanjem o devojčici koja je zaklana zbog vere i hrabrosti. Devojčica se zvala Nikolina i imala je samo 12 godina kada su naišli Turci.
Po pripovedanju, u ovom kraju je za vreme turske vladavine živela devojčica koja je odbila da turskim vojnicima pokaže put do manastira, znajući da Osmanlije verovatno traže crkvu da bi je spalili.
Kada su je pitali gde se manastir nalazi, devojčica je odgovorila “nišću nimik” (u prevodu – “ne znam ništa”), na šta su Turci odgovorili nasiljem i sasekli dete na mestu.
I dan danas na njenom grobu stoji jedna od dve kapele ovog manastira po imenu Svetinja.
Manastir je sagradio neki Bogosav, koji je po navođenju bio jedan od vojvoda kneza Lazara i za koga se smatra da je isti Bogosav koji se pominje u narodnoj pesmi “Knez Bogosav i Starina Novak”.
Prema drugom predanju, dete su presreli hajduci. Devojčica je među njima prepoznala svog kuma, a hajduci su je ubili po kumovom naređenju i prebacili preko jednog drveta. Rođaci su uveče krenuli da traže devojčicu po šumi, u daljini su ugledali svetlost, a kada su se približili videli su da je to plamen iz tela devojčice.
Natovarili su telo na kola, ali volovi su hteli da idu samo ka manastiru. Dete su sahranili kod manastira, koji je po Nikolininim rečima dobio naziv Nimnik. Od tada se na grobu deteta dešavaju čuda. Kasnije je kum devojčice, koji je predvodio hajduke, u znak pokajanja podigao kapelu u krugu manastira, a njeni posmrtni ostaci su preneti u nju. Skromna kapelica renovirana posle dolaska igumanije Jefrosinije na čelo manastira. U dvorištu manastira su dve kapele. Jedna se zove Svetinja i to je kapela napravljena na grobu žrtvovane devojčice. Druga je posvećena Pokrov Presvete Bogorodice. Ova dva mesta o svakom prazniku posećuje mnogo onih koji ovde traže sebi lek.
U manastiru su se vernicima događala mnoga čuda. Inače, jedini je manastir koji je otvoren za vernike 24 sata dnevno. Monahinje manastira svedoče da nije redak slučaj da u Nimnik namernike dovede san u kome se pojavljuje devojčica i poziva ih na mesto gde će isceliti svoju muku i bol.
To je Nikolina pred čijim se grobom ovde mnogi mole. Najbolji savet svakome ko ne zna kako dalje, kako se lečiti, kako dobiti dete daće na desetine posetilaca manastira o svakom prazniku. Puno je onih koji ovde po ko zna koji put dođu da se zahvale maloj svetiteljki i mučenici.
Kraj manastira se nalazi izvor koji je nazvan Nikolinin. Kažu u okolnim selima da je ovo sveta voda koja ima lekovite moći. Prema istorijskim podacima, stari manastir građen je u doba kneza Lazara, a ktitorstvo se pripisuje vojvodi Ljudini Bogoslavu.
Prvi turski popisi ne pominju manastir Nimnik. Tek popis iz treće ili četvrte decenije 16. veka beleži ovaj manastir. Obnova je započela je 1825. godine, zalaganjem kneza Miloša uz narodnu pomoć. Crkva je posvećena letnjem svetom Nikoli, prenos moštiju svetog Nikole.
izvor: (espreso.co.rs)
