U VALJEVU SE KRIJE POSLEDNJI SRPSKI VITEZ: Zove se Aleksandar – Evo o kome se radi!

Mnoge su priče o poreklu imena grada Valjevo. Od ljudi koji su se valjali- kotrljali sa obližnjih planina, građevine valjarice u kojima su se obrađivale vunene tkanine, hrane koja je uvek valjana, do ljudi koji u njemu žive, i to su samo neke od teorija porekla imena Valjevo. Prvi utisak koji se stiče je da je u ovom gradu sve “valjano” i baš kako treba.

Znamenitosti kojima Valjevo obiluje zaustavljaju dah. U tempu života koji nameće brzinu, često zaboravljamo da nije uvek bilo ovako, da su u burnoj istoriji iza nas, naši preci živeli uz prirodu, ostavivši tragove koji upućuju na kulturu, mir, sreću i unosne jednostavnosti življenja.

Mlado lice arhitekture Valjeva kao da je zaustavljeno u prošlom vremenu, a takav je i čaršijski kraj Tešnjar. Obiluje starim kaldrmisanim ulicama, zanatskim radnjama, kafanama, berbernicama sa autentičnim izgledom doba u kojem su nastale.

Smehopisca i avanturistu Vukašina Grozdanića susretljivo je dočekalo dečije kolo KUD Abrašević. Ruku pod ruku, nasmejani Valjevci uputili su Grozdanića, da ne ide “kojekude”, nego na najbitnija mesta koja treba da poseti u njihovom rodnom gradu.

Ukusna hrana, manastir Lelić, manastir Ćelije, reka Gradac, Brankovina, Markova stolica samo su neke od preporuka gostima.

Reka Gradac važi za najčistiju reku u Evropi. Od 15-ak vodenica koliko je bilo na reci Gradac ostala je samo jedna. Đedina vodenica, koju od zaborava čuva i održava Sreten Mladenović vodeničar, specifična je jer nema kasu nego kupci mogu sami da uzmu brašno i ostave novac. Veseli vodeničar kaže da ljudi danas svuda žure, ali ipak kasne.

–Ovaj narod od davnina ima u sebi najlepši dar, a to je poštenje– rekao je deda Sreten, koji dodaje da je posao vodeničara zanat koji “zlata vredi”.

Kada ste u Valjevu, ne treba propustiti zavičaj Brankovinu. Sastoji se iz hrama svetih Arhangela, groba junaka Alekse Nenadovića, crkvene porte i školskog dvorišta, kao i škole koja je pretvorena u muzej, iz 19-og veka.

– Mnoge velike ličnosti od presudnog značaja za srpsku istoriju 19-og veka, potiču odavde. To je zadužbina Nenadovića. Poznatih vojskovođa, ratnika, intelektualaca, kneževa, sveštenika i pesnika, među kojima je odrasla i školu pohađala i Desanka Maksimović, gde je i sahranjena.

Najmonumentalniji spomenik kulture je svakako hram svetih Arhangela, zadužbina prote Mateje Nenadoviće- predstavio je Zoran Božić muzejski vodič.

U daljoj poseti selu Šušara, Aleksandar Urošević savremeni vitez i predsednik udruženja Srednjovekovni borilački sportovi Srbije, predstavio je za gledaoce svoj život i tim Beli orlovi koji se bave viteškim borilačkim veštinama, ali i izradom mačeva, lukova, noževa i kopljima autentični kao u 18-om veku.

– Život na selu je pun rada, odricanja, ali i dobiti. Hrana koju proizvodimo je prirodna i tu su najveće dobiti. Jedina tačka koja mi nedostaje iz Beograda su prijatelji, ništa drugo – rekao je Urošević.

On je jedan od članova tima Beli orlovi, čije manifestacije srednjovekovnih borilačkih veština, čuvaju od zaborava umeće viteškog ratovanja.

Izvor: KURIR