Konačno se progovorilo o onome o čemu se vekovima ćutalo, to je običaj snohačenje koji je najtraumatičniji za svaku mladu koja je morala da spava sa svojim svekrom
Počela je da se emituje serija “Nečista krv, greh predaka”. Serija prati događaje koji su se dešavali pre onih, dobro poznatih, u romanu Bore Stankovića, dakle pre “Nečiste krvi”. Kroz brojne patnje prikazan je težak položaj žena u srpskom patrijahalnom društvu.
Naš narod ima dugu istoriju i tradiciju, pa kada pogledamo iza sebe znamo za mnoga pravila i običaje koji u Srbiji postoje još iz perioda paganskih Slovena, preko doba Nemanjića, pa sve do Turaka. Kako se kroz istoriju mnogo toga menjalo, počevši od vekovnog ropstva, preko brojnih ratova i stradanja, izmenila su se i mnoga verovanja, ali i običaji koji su se praktikovali u određenim periodima.
Činjenica je da su mnogi običaji iskorenjeni vremenom, a za to postoje i više nego dobri razlozi. Iako se mnogo toga u nas Srba sporo menja i često se čini kao da jurimo za svetom koji nenormalnom brzinom napreduje, ipak ne možemo da ne primetimo da smo napravili veliki pomak kada je u pitanju kultura, prosvećenost i uvažavanje svih aspekata života, posebno u sferi poštovanja i veličanja žena. Bez ikakve sumnje možemo da kažemo da je tradicija važna i to se pokazalo, pre svega u našim hrišćanskim ubeđenjima koja nosimo u sebi još od onih davnih vremena kada smo kao paganski Slovenski narod primili Hrišćanstvo.
Šta je snohačenje?
Snohačenje podrazumeva intimni odnos između svekra i snaje i običaj potiče još iz doba Južnih Slovena. Čin se upražnjavao uglavnom zbog seksualne nezrelosti ili odsustva sina. Običaj je uspostavljen 1878. godine, a kažu da je trajao sve do povlačenja Osmanskog carstva sa naših prostora, i da je iskorenjen tek krajem Drugog svetskog rata.
Tvrdi se da je bio rasprostranjen na području Pomoravlja i u Vranju i da je nastao iz “čisto praktičnih razloga” i prenosio se s kolena na koleno.
Naime, kada bi se maloletni mladić oženio starijom, odraslom ženom u tom slućaju bi otac obavljao bračnu dužnost. Često su se rađala i deca iz odnosa između svekra i snaje, a snohačenje bi upražnjavali do sinovljevog punolestva.
Snohačenje u našoj književnosti
Verovatno je jedna od najpoznatijih scena srpske književnosti upravo ona iz čuvene “Nečiste krvi” Bore Stankovića, kada opisuje noć u kojoj se proslavlja venčanje Sofke i maloga Tomče.
U jednoj od scena pratimo gazda Marka koji je trećeg dana svadbe ljut što se gosti razilaze i krivo mu je što su otišli baš oni koji su sa svojim snahama “živeli”, a on sad ne sme. Proklinje pokojnog oca i tog sina, koji mu nije sin nego brat (misli se na Tomču).
Od žene traži priznanje da je spavla sa svekrom, što ona poriče, a on je udara. Do Sofke dopiru jauci i ona strepi i čeka, ali gazda-Marko, uzjaha konja i u besu ga udari nožem. Od tog dana gazda-Marko se nije vratio kući. Na kraju stiže glasnik da je ubijen, a Sofka je bila ubeđena da je on zbog nje svesno otišao u smrt. Kad su ga našli, još je bio živ, ali je pokidao zavoje i iskrvavio do smrti.
Dakle, Bora Stanković je tragove ovog čudnog običaja zabeležio u svom delu, a navodno su ga praktikovale sve klase društva, bez obzira ne etničku pripadnost i veroispovest i niko ga nije smatrao grehom. Čak su ti mladi momci čije su supruge obavljale bračne dužnosti sa njihovim očevima, ovaj običaj prenosili na mlađe generacije i ponavljali ga kada bi odrasli.
Izvor: najzena
BONUS VIDEO:
