PRERANOM SRMĆU POTRESLA SVE, A OVO JE REKLA O OCU: Ćerka legendarnog glumca Zorana Radmilovića!
Ćerka legendarnog glumca Zorana Radmilovića, književnica Ana Radmilović preminula je mlada 2017. godine u 43. godini života. O uzroku njene smrti dugo se spekulisalo, ali te spekulacije nikada zvanično nisu potvrđene.
Ana je bila usvojena ćerka Zorana Radmilovića i Dine Rutić, a diplomirala je glumu u klasi profesora Radoslava Milenkovića.
Albanija uputila notu Evropi: Usvojili smo rezoluciju, tiče se i Kosova
Ana Radmilović provela je godine mladosti uglavnom na Vračaru i u Cavtatu, završila Dvanaestu beogradsku gimnaziju, studirala glumu u Novom Sadu, diplomirala na ulogama sluge Stepana (Ženidba i udadba) i Ane od Kleva (Henri i njegovih osam žena), ali se nije posvetila glumi nego novinarstvu i pisanju. Niz godina bila je zapaženi izveštač o događajima sa Kosova.
Objavila je knjige “Zalažem se za laž” (2009, priređivač tekstova svog oca Zorana Radmilovića), uzbudljivu, smešnu i tužnu, pisanu iz donjeg rakusa – iz ugla deteta – prozu “Kad je svet imao brkove” (2011) i pseudodokumentaristički roman “Tezge, pumpe, u brdima manastiri” (2012).
– Slava ga je opterećivala i nije mu prijalo kad ga prepoznaju na ulici, voleo je mir i tragao za njim, a od njega mi je u vaspitanju ostala i blaga gadljivost prema moćnim ljudima i onima koji se moćnima dodvoravaju. Gajio je neku ispravnost i u skladu sa njom živeo – govorila je Ana Radmilović.
Pisala za mnoge listove i iza sebe ima preko dve hiljade tekstova, izveštaja, intervjua i kolumni.
Ana Radmilović, koja je najlepše uspomene na oca sačuvala u knjizi “Kad je svet imao brkove”.
Ljubav i poštovanje prema svom ocu Zoranu Radmiloviću često je isticala. Bila je ljuta što ga je naše društvo doživljavalo kao “kafanskog čoveka” jer je bio nešto potpuno drugo.
-Moj otac bio je veoma obrazovan, pravi intelektualac, pogađalo me je što su ga spuštali na nivo kafanskog čoveka. Kada je umro, preselila sam se u njegov radnu sobu koju smo zvali radenička, i tamo zatekla latinske, starogrčke, španske, nemačke rečnike i raznu drugu literaturu. Bio je veoma studiozan, tako da je identifikacija sa Radovanom III pogrešna, dobar glumac koji je sjajno odigrao jednog malograđanina, ali privatno nije bio ni nalik njemu. U Zaječaru već dvadeset godina postoji manifestacija Dani Zorana Radmilovića, a iskreno se nadam da će nove vlasti imati malo više pijeteta prema njegovom imenu jer su ga zaista mnogo arčili. Bila sam dva puta tamo i osetila sam se kao na nekom poselu. Mnogi su pravili publikacije i pisali knjige o njemu koje su potpuni falsifikat. Ja imam pravo da budem subjektivna i mislim kako je on bio najveći srpski glumac, kao i da nije zaslužio da ga na taj način koriste – rekla je svojevremeno Ana.
-Slava ga je opterećivala i nije mu prijalo kad ga prepoznaju na ulici, voleo je mir i tragao za njim, a od njega mi je u vaspitanju ostala i blaga gadljivost prema moćnim ljudima i onima koji se moćnima dodvoravaju. Gajio je neku ispravnost i u skladu sa njom živio – govorila je Ana Radmilović.
Ana je znala da kroz smeh kaže kako je kao mala verovala u sve Zoranove anegdote, ali da kada je odrasla – shvatila je “da sve laže”, jer joj je pričao da je bio “najbolji, košarkaš, da je išao 100 kilometara peške do škole” i slične priče.
Njena majka Dina Rutić otišla na onaj svet ubrzo nakon nje. Dina je umrla 22. januara 2019, a o njenoj i Zoranovoj ljubavi će se pričati još dugo!
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv
