Za majstora rokenrola Milića Vukašinovića prethodni period bio je veoma težak, nakon amputacije noge uslijedili su i zdravstveni problemi koji su mu otežali oporavak, ali roker ne dozvoljava da ga to poljulja i da psihički padne.
Njegova supruga Suzana je sve vreme uz njega i predstavlja mu najveću podršku i oslonac.
Milić je sada otkrio kako se bori i kako teče njegov oporavak.
– S obzirom da se ne krećem puno, ugojio sam se dosta, i prošla proteza mi je omanjala, sad su mi napravili malo veću, a ona mora da se uskladi da me ne žulja, jer kad hodam sa protezom moram da se oslonim na nju svom težinom tijela. Da usklade tu protezu pa da šetam malo duže, a ne samo tri koraka – kaže on.
NE MOGU DA HODAM
Dodaje da mu je srce oslabilo i da će mu trebati vremena da povrati kondiciju kao ranije.
– Imao sam tu bolničku bakteriju, infarkt, vodu u plućima. Imao sam sreću da sam imao dobrog doktora koji mi je prvo spasio pluća, pa onda i srce. Trebalo je stentove da mi ugrade, pa onda nisu jer je srce samo proradilo. Međutim, ja kad sam pušio tri kutije i bio pri snazi pre nego što je ovo počelo sa nogama, to je bilo 100 odsto kako su mi radili srce i pluća, ali sada nemam ni kondiciju koju sam imao tada, brzo se umaram. Izgleda da sam malo pretjerao, pa mi je zato otišla ova noga – objašnjava Milić.
Dok čeka novu protezu koja će mu olakšati hodanje, ističe da mu je supruga Suzana najveća podrška i da bez nje ne bi mogao da funkcioniše.
– Bez Suzane ne znam šta bi bilo. Možda mene ne bi ni bilo, najvjerovatnije. Uglavnom ne mogu da hodam po kući, ne mogu da dohvatim stvari koje su metar i po od mene. Suzana je tu pa mi sve to obavlja. Da nje nema, morao bih na štake, a i to bi bilo teško. Ona me pridrži pa se pridignem, isto i sa protezom kad treba da hodam – kaže on.
Navodi i da u bolnici postoje razboji koji mu olakšavaju kretanje, ali da kod kuće toga nema, pa mu supruga praktično predstavlja oslonac.
Zbog zdravstvenog stanja svakodnevno pije veliki broj lijekova.
– Ja pijem šaku lijekova svaki dan, za razređivanje krvi, srce, fantomske bolove i protiv tromba – kaže on, ističući da su troškovi veliki, posebno jer već dvije godine ne nastupa.
– Skupi su lijekovi, a ja ne sviram već dvije godine, živimo od autorskih prava. Dok sam svirao, to se nadopunjavalo i bilo je mnogo lakše. Radila je Suzana, ali sada ne može zbog mene. Najbolja je na svetu – ističe Milić.
Otkriva i šta ga najviše osnažuje kada psihički padne.
– Imam ogroman ego koji mi i dalje radi. Bez obzira na sve što mi se dogodilo, ja se osećam kao da imam i nogu i kao da je sve kao pre ovog zdravstvenog stanja. Odnos Suzane i mene je dokazana ljubav na najbolji način. Sve je lakše kad je ona tu – kaže on.
Dodaje i da mu je najteže što više ne može da svira kao ranije.
– Najteže mi pada što ne mogu da sviram, što nisam u toj sviračkoj kondiciji u kojoj sam bio. Ja sam doktor za rokenrol, i teško mi pada što samo sjedim kod kuće. Ne idem na probe kao ranije. Bio sam da provjerim koliko mogu da sviram, odsvirali smo četiri pjesme i vidio sam da ne mogu više – navodi Milić.
Ističe i da će mu nova proteza pomoći da lakše hoda, ali ne i da se kreće dugo.
– Sa novom protezom ću moći da hodam bolje, ali ne dugo. Živimo na prvom spratu, pa mogu do taksija i nazad, ali šetnje po gradu ne dolaze u obzir. To je samo da mogu da stanem na dvije noge i malo se krećem. Bolje manje hodati, pa biti živ i veseo, nego pretjerivati – zaključuje Milić.
BONUS VIDEO:
hypebih.ba/hypetv.rs
