BAKICA ANĐEOSKOG LICA JE BILA OKORELI UBICA: Nakon razvoda počela je da ubija ljude! (FOTO)

Dorotea Puente izgledala je kao jedna obična, simpatična bakica koja je volela da se stara o drugim ljudima, a njen dobrodušni izgled koštao je života najmanje devetoro ljudi.

Ova bakica od rane mladosti bila je osuđena na život kriminalca. Bila je šesto od sedmoro dece, a kada je imala svega 8 godina, njen otac je preminuo od tuberkuloze ostavivši decu sa majkom alkoholičarkom, koja je izgubila život na motoru samo godinu dana kasnije.

Dorotea, čije je devojačko ime bilo Dorotea Helen Grej, rođena je 9. januara 1929. u Kaliforniji, a nakon godina menjanja hraniteljskih porodica rešila je da se, sa samo 16 godina, preseli u Olimpiju, u Vašingtonu, gde je našla svog prvog muža. Udala se za Freda Mekfola 1945, iste godine kada ga je i upoznala. Ali, njihov brak je trajao samo tri godine.

Nakon braka preselila se na jug Kalifornije, gde je radila kao prostitutka. U San Bernadinu je provela četiri meseca u zatvoru kada je pokušala da unovči ček bez pokrića. Nakon toga je trebalo da odsluži uslovnu kaznu, ali je pobegla iz grada.

Puente je zatim otišla u San Francisko. Tamo se, 1952. udala za svog drugog muža, Aksela Brena Johansona. Novi par se često svađao zbog Doroteinog pića i kockanja. Kada je Puente ponudila seks policajcu na tajnom zadatku u javnoj kući, muž ju je poslao na psihijatriju. U njenom životu usledila su kasnije još dva braka, koja su oba bila kratkog daha, a jedan od njih trajao je svega nedelju dana.

Dorotea je živela život po svome kao lopov i kriminalac, ali je nekako verovala da može da bude dobra negovateljica te je sedamdesetih godina 20. veka otvorila je svoj prvi pansion u Sakramentu. Socijalni radnici 1970-ih su na Doroteu Puente i njen pansion gledali sa divljenjem. Puente je u svoj pansion prihvatala ljude koji su se smatrali “težim slučajevima” – lečene alkoholičare, narkomane, mentalne bolesnike i stare.

Ali, iza zavese, Puente je već išla svojim putem. Prvi pansion je izgubila nakon što je uhvaćena kako svojim imenom potpisuje ček stanara. Osamdesetih radila je kao obezbeđenje – ali nije baš pažljivo brinula o klijentima, zapravo ih je drogirala, a zatim im krala dragocenosti.

Starica je 1982. poslata u zatvor zbog krađa. Puštena je samo tri godine kasnije, iako joj je državni psiholog dao dijagnozu šizofrene osobe bez griže savesti ili kajanja, koju bi trebalo budno pratiti. Umesto toga, Puente je otvorila svoj drugi pansion.

Vrlo brzo se vratila starim trikovima. Puente je prihvatala takozvane “ljude sa margine” — beskućnike bez bliske porodice ili prijatelja. Onda su neki od njih počeli da nestaju. Međutim, to niko nije primećivao. Čak ni službenici za uslovnu kaznu koji su obilazili Puenteovu. Za neke je govorila da su samo prijatelji u poseti, a za neke da su dobrovoljno otišli, jer verovatno nisu mogli da izdrže bez poroka.

U aprilu 1982, 61-godišnja žena po imenu Rut Monro uselila se u kuću Dorotee Puente. Monro je ubrzo umrla od predoziranja kodeinom i acetaminofenom. Puente je rekla policiji kako je Monro bila depresivna zbog neizlečive bolesti koju ima njen suprug. Zadovoljni objašnjenjem, proglasili su smrt samoubistvom i nastavile dalje.

U novembru 1985. Dorotea Puente je unajmila majstora Ismaila Floresa da joj renovira pod u kući. Kada je Flores završio posao, Puente je imala još jedan zahtev: da joj napravi kutiju dugu metar i 80 santimetara – kako bi u nju odložila knjige i još neke sitnice koje želi da prenese u skladište. Na putu do skladišta, Puente je iznenada zamolila Floresa da stane blizu obale reke i samo gurne kutiju u vodu. Posle nekog vremena je kutiju, koja je neverovatno podsećala na kovčeg, primetio lokalni ribar i o tome obavestio policiju. U kutiji su istražitelji pronašli telo starijeg čoveka koje je bilo u stanju raspadanja. Međutim, prošlo je tri godine pre nego što su nadležni uspeli da identifikuju telo. Bio je to jedan od stanara iz kuće Dorotee Puente.

Tek 1988. godine su se pojavile prve sumnje koje su ukazivale na Puenteovu. Tada je ponovo nestao jedan od njenih stanara, 52-godišnji Alvaro Montoja. Montoja je bio nestabilnog mentalnog zdravlja i godinama je bio beskućnik. Bio je upućen u kuću Dorotee Puente zbog njene sjajne reputacije – da prihvata baš ljude poput njega.

Međutim, za razliku od mnogih koji su prošli kroz pansion Dorotee Puente, neko je vodio brigu o Montoji. Džudi Moiz, savetnik u Volonterima Amerike, postala je sumnjičava kada je Montoja nestao. Nije prihvatila objašnjenje koje joj je dala Dorotea – da je otišao na odmor.

Moiz je alarmirala policiju. Dorotea Puente, starija žena sa velikim naočarima, ponovila im je svoju priču, da je Montoja jednostavno otišao na odmor. Drugi stanar, Džon Šarp, podržao je njenu priču. Dok se policija spremala da ode, Šarp im je krišom poslao poruku:

– Tera me da lažem za nju.

Policija je tada pretresla kuću. Kako nisu pronašli ništa, tražili su dozvolu da prekopaju dvorište. Puente im je dozvolila, čak im je obezbedila i dodatnu lopatu, a onda ih je pitala da li bi bilo u redu da ode da kupi kafu. Policajci su rekli “da” i počeli da kopaju. Dorotea Puente je pobegla u Los Anđeles. Policija je iskopala 78-godišnjeg Leona Karpentera, a zatim još šest tela.

Ova jeziva baka je pet dana bila u bekstvu. Pronašli su je u Los Anđelesu nakon što ju je muškarac u baru prepoznao sa TV-a. Optužena za ukupno devet ubistava, Puente je vraćena u Sakramento. Novinarima koji su je pratili tokom transporta je tvrdila da nikoga nije ubila.

– Bila sam veoma dobra osoba – tvrdila je Dorotea.

Džon O’Mara, tužilac, pozvao je više od 130 svedoka. Tužilaštvo je navelo da je Puente tabletama za spavanje omamljivala svoje stanare, gušila ih, a potom angažovala osuđenike da ih zakopaju u dvorištu. Lek koji se koristi za nesanicu, pronađen je u svih sedam ekshumiranih tela. Tužioci su naveli da je Puente jedna od “najhladnokrvnijih i najproračunatijih ubica koje je zemlja ikada videla”. Godine 1993, porota je nakon nekoliko dana donela odluku. Dorotea Puente je osuđena za tri ubistva, zbog čega joj je izrečena doživotna kazna zatvora.

Puente je do kraja života govorila da je nevina, da se dobro brinula o ljudima koji su živeli kod nje:

– Jedini put kada su bili zdravi u životu, bilo je kada su živeli u mojoj kući. Terala sam ih da se presvlače svaki dan, da se kupaju svaki dan i jedu tri obroka dnevno… Kada su došli kod mene, bili su toliko bolesni da niko nije mislio da će dugo živeti.

Dorotea Puente je umrla u zatvoru prirodnom smrću, 27. marta 2011. godine u 82. godini, piše “National Geographic”.

IZVOR: KURIR.RS/hypebih.ba