CECA PRE ARKANA ZARADILA VELIKE PARE, EVO KAKO!

Pevačica Svetlana Ceca Ražnatović iza sebe ima bogatu karijeru, rekorde od čak 150.000 ljudi koji su uglas s njom pevali na koncertima na Ušću i hitove koji se slušaju decenijama. Put slave je pre oko tri decenije krenula iz rodne Žitorađe u Beograd, gde je od zarade kupila stan pre 18. godine.

Naime, dok je još išla u srednju školu, Ceca nije razmišljala da ode iz roditeljskog doma, međutim, davne 1990. album “Pustite me da ga vidim” bio je prodat u 350.000 primeraka, a godinu dana kasnije album “Babaroga” oborio je sve rekorde, te je pevačica odlučila da zarađeni novac uloži u nekretninu i kupila je stan na Banovom brdu. Ipak, kako je njen novi dom morao da se renovira, ona je s prijateljicom Dragicom počela da živi u srcu Vračara, ali ne kao podstanar, već kao gost. To je bio prvi stan u kom je Ceca boravila u Beogradu, dok je već uveliko bila zvezda na prostoru čitavog Balkana i kada je započela saradnju s Marinom Tucaković i Aleksandrom Radulovićem Futom. Na četvrtom spratu te stambene zgrade i dalje je stan u kojem je Ceca provela prve dane u Beogradu, gde joj je redovno stizalo cveće od fanova.

– Kada je snimila pesmu “Kukavica” i “Šta je to u tvojim venama”, ljudi su se skupljali ispod prozora i pevali njenu pesmu. To je bilo da ne poverujete, celom ulicom je odjekivala ta pesma, cveće je svakim danom stizalo. Koliko je to bilo cveća, mislim da je mogla da otvori najveću cvećaru u Beogradu – otkrila je za medije gospođa koja je Ceci u to vreme bila komšinica, te se prisetila kakva je bila sada velika zvezda na početku karijere:

– Uvek se svima nama ljubazno javljala i pozdravljala, a bila je prelepa. Kao anđeo!

Nakon nekoliko meseci Ceca se preselila u svoj stan na Banovom brdu i tu je živela do udaje za Željka Ražnatovića Arkana. Supruga je upoznala 1994. i tada započinju zajednički život u Diplomatskom naselju sve dok kuća u Ulici Ljutice Bogdana nije bila završena 1997.

Ceca se često uz osmeh seti detinjstva i trenutaka kad joj je majka, seoska učiteljica, govorila da joj je škola prioritet, a da će, ako joj je tako suđeno, usput postati i pevačica.

– Kada sam krenula u školu, a počela da pričam o muzici, majka mi je uvek govorila: “Škola je na prvom mestu, a ako je nešto suđeno, desiće se. Škola mora da je prioritet, a na ostalo da se gleda kao na hobi” i tako je bilo. Mic po mic, ja sam počela da nastupam na ogroman moj pritisak… Stalno sam tati govorila da mi pomogne da mama popusti pošto je ona stroža, prosvetni je radnik. Krenula sam da nastupam na lokalnom nivou, to je počelo da se širi – ispričala je pevačica svojevremeno, pa otkrila kako joj je u mladim godinama izvođenje pesme Nade Obrić u bašti kafane na crnogorskoj obali promenilo život:

– Bili smo na odmoru u Crnoj Gori i poslednjeg dana otišli smo na večeru, s meštanima iz Žitorađe. Svirao je živi bend, zamolili su da ja otpevam nešto. Rekli su: “Tu vam je jedna koleginica, da li može nešto da otpeva”, a već su se ljudi razišli, to je bila bašta u Sutomoru… Prilazi čovek stolu, kaže: “A gde je koleginica?” i oni kažu: “Pa evo je.” Crnogorac kaže: “Dajte. ljudi, pa nemojte me zezati, ovo je dete”… Krene on, pa vrati se i kaže: “Ajde, mala, da vidimo šta znaš.” Bila je prazna bašta potpuno, možda smo mi bili poslednji za stolom i počnem da pevam “Dugo te, dugo očekujem” od Nade Obrić i krene bašta masovno da se puni… Svi šokirani, prvo ovi iz benda kako pevam tako mala, s već formiranim glasom, zrelom bojom, trilerima, tehnikom… Tada ponude mojim roditeljima da u bašti lokala u mestu Utjeha pevam na dva meseca, dok sam na raspustu. Mama je, naravno, rekla ne, a onda sam ja kukala, kukala i iskukala! “Zašto da ne, možda mi je to šansa, neko će me čuti”, govorila sam i bila sam u pravu.

Tih osamdesetih godina Ceca je, kao početnica na estradi, pevala za 3.000 ondašnjih nemačkih maraka. Kako je pričao njen otac Slobodan, na turneji po Crnogorskom primorju tokom prve godine zaradila je neverovatnih 400.000 dinara, novac su doneli kući u velikom koferu i brojali celu noć, a onda ga uložili u kupovinu placa i proširenje porodične kuće u Žitorađi.

Tata se šali da sam mu dalja rođaka iz Beograda

Iako je muzikalnost povukla na majku, u rodnoj Žitorađi se uvek pričalo da Ceca najviše liči na oca, pogotovo kada je sport u pitanju.

– Tata i ja smo mnogo slični jer smo pitomi i veseli ljudi. Agresivni smo jedino kada je fudbal u pitanju. Volimo i pesmu i tu mi otac najviše pomaže. Uvek se nasmejem kada sluša neku moju pesmu na radiju ili TV jer kaže: “Evo, peva moja dalja rođaka iz Beograda.”

IZVOR: REPUBLIKA.RS/KURIR.RS/hypebih.ba