Mnogi smatraju da je igranje video igrica samo zabava ili gubljenje vremena, ali profesionalni igrači znaju da mogu da zarade veliki novac na turnirma, na sličan način kao u profesionalnom sportu.
E-sport odnosno profesionalno igranje video igara sve je popularnije u Srbiji. Veliki broj mladih zarađuje više od prosečne srpske plate igrajući na turnirima, strimujući i pretvarajući bodove iz igrice u dolare i evre.
Svakom gejmeru je san da postane profesionalac u omiljenoj video igri kakav je Mesi u fudbalu ili Novak Đoković u tenisu, kaže za MONDO Marko Cvetković, profesionalni gejmer.
“Kada na igrice trošite mnogo vremena, zašto ne biste zaradili novac od toga? Ali, kada kažete to ljudima koji se ne bave video igrama, ne shvataju vas ozbiljno, sve dok ne vide zarađeni novac na stolu. Neke od najpopularnijih igara u kojima se zarađuje novac su Counter Strike Global Offensiv, LoL-a (League of legends) i Dota 2”, objašnjava on.
NOVAC ZARAĐUJU NA TURNIRIMA
Svako bira da li hoće da igra video igru koja se najviše plaća, u kojoj ima najviše turnira i klađenja, koja je najpopularnija ili gde ima najmanje konkurencije.
“Većina igrača se uglavnom takmiči na turnirima gde igraju u timovima ili jedni protiv drugih. Kada pobedite onda napredujete na listama i idete u finale, na sličan način kao u svakom drugom sportu. Dobijete novčanu nagradu, čiji prosek iznosi oko 1.000 dolara. Ko uspe da se ubaci u neki od timova, može da igra i za mesečnu platu. Sve vreme imate i publiku, koju čine milioni gledalaca širom sveta, koji su platili pretplatu umesto karte i gledaju turnir u realnom vremenu”, ističe Marko Cvetković.
ČLANSTVA, OGLASI, OCENE IGRAČA
Postoje video igre u kojima zarađujete tako što bodove iz igre pretvarate u novac, koji vam se isplaćuje na kraju meseca.
“Možete da zarađujete kroz pobede ili članstvo. Određeni novac možete da dobijete samo zato što igrate igricu na kojoj se prikazuje oglas, koji vi u tom trenutku ‘konzumirate’. Nije retkost da se novac dobije ni zato što učestvujete u igrici koja je nova ili samo treba da ocenjujete igrače. Naravno, morate stalno biti aktivni i znati gde se novac krije”, kaže ovaj profesonalni gejmer.
Jedan od načina za zaradu od igrica jeste strimovanje, gde možete da govorite o svojim iskustvima u igranju video igara, kaže on.
“Ako ste dovoljno zanimljivi i izdvajate se iz mase, ne morate čak ni da igrate određenu igricu, već samo da pričate o njoj i izlažete svoja iskustva na platformama kao što je Jutjub. Kada imate mnogo pregleda od strane gejmera, odmah će se za vas zakačiti reklame i sponzorstva. Naravno, u tome ne mogu svi da uspeju, već morate da se izdvojite od drugih, budete originalni i zanimljivi”, kaže on.
KOLIKO SE ZARAĐUJE?
Nagradni fondovi mogu da budu vrlo visoki i kao profesionalni igrač možete da zaradite više od prosečne plate u velikom broju poslova, tvrdi naš sagovronik.
“Pojedini igrači iz regiona zaradili su neverovatne sume koje su im platili određeni timovi iz bogatih zemalja, kako bi prešli da igraju za njih. To funkcioniše na sličan način kao transferi u fudbalu ili plaćanje igrača u NBA ligi. Takvi igrači dobijaju milione dolara ili evra. Naravno, prosečne zarade nekog igrača u e-sportu su manje i iznose oko 20.000 dolara mesečno. U Srbiji imate gejmere koji zarađuju 4.000 ili 5.000 evra mesečno na ovaj način”, objašnjava Marko Cvetković.
SVAKI DAN PO 20 DOLARA
Za pojedine igrače u Srbiji video igre su primaran izvor prihoda, dok je prosek zarade oko 1.500 do 2.000 evra mesečno.
“Tvrdim da svako ko je u svetu igara ima šansu da zaradi bar 20 dolara svaki dan na pojedinim igrama koje nisu teške ni zahtevne. Zapravo, često su to igre namenjene mlađoj publici. Dobiće novac u evrima ili dolarima, dok se isplata vrši preko bankovnog računa ili pej pal naloga. Nikada nisam čuo da je neko imao problem sa isplatom i da su mu ostali dužni novac”, tvrdi Cvetković.
Ipak, druga strana medalje je to što ste jedan dan uspešni, dok drugi dan nestanete sa gejmerske scene. Ako pogrešite, kažete nešto uvredljivo, psujete ili puštate muziku za koju nemate autorska prava, vaš nalog može da bude ugašen, kaže Marko.
“Konkurencija u ovom svetu je ogromna i mali broj ljudi uspe da stigne do najviših nivoa. Većina ljudi igra igrice tokom srednje škole i fakulteta, nakon čega se zaposli na regularnim poslovima. Taško je održati nivo ako ne provodite bar 8 do 10 sati dnevno za kompjuterom, dok istovremeno često trpite osude okoline zato što se ne bavite realnim poslom. Istina, dešava se da se ljudi previše otuđe od stvarnog života zbog igrica, ali s druge strane, u gejmerskom svetu takođe ima mnogo druženja i upoznavanja sa ljudima koji su vam slični”, zaključuje naš sagovornik.
IZVOR: MONDO.RS/hypebih.ba
